Pređi na glavni sadržaj

Uporedna HR analiza – HR Benchmarking

13. jun 2019.
·2 minuta za čitanje

Uporedna HR analiza (eng. HR Benchmarking) je tehnika koja se koristi za potrebe analitike, a koja polazi od određenog standarda, pokazatelja, kao referentne tačke za poređenje. To mogu biti ključni pokazatelji poslovne uspešnosti drugih kompanija iz branše sa kojima se kompanija poredi.  Poređenje se vrši u pogledu parametara koji su od značaja kada je reč o uspešnosti s kojom se upravlja ljudskim potencijalima u kompaniji, kao što su: prihod po zaposlenom, godišnja stopa fluktuacije, zarada kao procenat od ostvarenog prihoda, zarada kao procenat od ukupnih troškova poslovanja, povećanje zarade na godišnjem nivou, maksimalna visina bonusa za rukovodioce, maksimalna visina bonusa za nerukovodioce, broj trening sati po zaposlenom, troškovi obuke po zaposlenom, troškovi obuka kao procenat od ostvarenog prihoda, troškovi obuka kao procenat od ukupnih troškova poslovanja, troškovi obuka kao procenat od zarada, stopa napredovanja, brzina hijerarahijskog napredovanja, stopa lateralnih karijernih pomeranja i slično.

Zahvaljujući ovoj vrsti istraživanja, odnosno analitike izvedene na osnovu dobijenih rezultata, kompanija može da sagleda sopstvene snage i slabosti u poređenju sa drugim kompanijama iz branše.

Kompanija dobija mogućnost da prati i meri sopstvene poslovne procese u poređenju s onim što je standard za industriju. Na taj način kompanija može da izvrši evaluaciju sopstvenih poslovnih procesa i donetih odluka i identifikuje one poslovne procese koje treba dalje unapređivati, kao i odluke koje treba ponovo preispitati.

U svakom slučaju poslovne odluke treba zasnivati na činjenicama i objektivnoj argumentaciji, a ne na proizvoljnim procenama. Tako će i HR odeljenju u kompaniji biti mnogo lakše da dobije zeleno svetlo za neke aktivnosti i projekte, koje želi da pokrene i sprovede u svojoj kompaniji, ukoliko raspolaže s činjenicama nego bez njih.

Obično se podaci prikupljeni u uporednom istraživanju za branšu prikazuju preko minimalne vrednosti, 25. percentila, srednje vrednosti (50. percentil/medijana), 75. percentila i maksimalne vrednosti, kako bi kompanija mogla da odredi sopstvenu poziciju u branši. Sve su to pokazatelji koji služe za poređenje.

Minimalna vrednost je najniža, a maksimalna najviša vrednost u nizu prikupljenih podataka.

Percentil predstavlja procenat odgovora koji imaju vrednost nižu ili jednaku od vrednosti datog percentila u nizu podataka koji su poređani od najniže do najviše vrednosti.

U slučaju 25. percentila radi se o vrednosti u nizu ispod koje se nalazi 25% odgovora, dok se 75% odgovora nalazi iznad date vrednosti. I obrnuto, u slučaju 75. percentila 75% odgovora se nalazi ispod date vrednosti, a 25% iznad.

Medijana predstavlja srednju vrednost u datom nizu brojeva ili vrednosti poređanih od najniže do najviše vrednosti.

Danas na tržištu postoji niz alata za uporednu HR analizu, koji se koriste za praćenje ključnih HR procesa i njihovo poređenje sa konkurencijom, kako bi se unapredili ukupni rezultati i primenom najboljih HR praksi uspešno kreirale i sprovele strategije upravljanja ljudskim resursima. Jedan od takvih alata se nalazi i u našoj ponudi pod nazivom PULSER.

Autor
HR Lab
HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

HR azbukaPaket vrednosti za zaposlene – Employee Value Proposition (EVP)

Paket vrednosti za zaposlene (eng. Employee Value Proposition – EVP) je sve ono što poslodavac  pruža, finansijski i nefinansijski, zaposlenom u zamenu za njegov rad, kao što su: plata, uslovi rada, različite beneficije, mogućnost napredovanja, razvojne mogućnosti, kvalitet kolega i menadžmenta, organizaciona kultura,  lokacija i drugo. Ponuda poslodavca treba da predstavlja jedan celovit paket vrednosti […]

HR azbukaIskustvo kandidata – Candidate Experience

Iskustvo kandidata (eng. Candidate Experience) je proces u ljudskim resursima u zapošljavanju i predstavlja (kandidatovo) celokupno viđenje, utisak i doživljaj koje dobije kroz proces selekcije. Veoma je bitno kako kandidati doživljavaju celokupan proces regrutacije i selekcije počevši od teksta oglasa za posao, načina podnošenja prijave, testiranja, intervjua, pa sve do davanja ponude za posao jer […]