Baveći se poslovima regrutacije i selekcije otkrila sam da reči koje koristimo u oglasima za posao utiču na odziv i profil ljudi koji će nam se javiti. Nije svejedno kako ćemo nešto reći jer izbor reči igra važnu ulogu i pravi značajnu razliku.
Šef, menadžer ili koordinator
Prvi put sam to shvatila kada smo više puta oglašavali istu poziciju. Radilo se o najnižem nivou rukovođenja koji i nije nosio naziv šef ili menadžer, već koordinator.
Zahvaljujući testiranju mogli smo da vidimo da se na oglas uglavnom nisu javljali kandidati koji imaju potencijal za rukovodeće poslove. Među onima koji su se odazivali najviše je bilo onih koji su klijentno orijentisani. Ljudi otvoreni za saradnju, komunikativni, predusretljivi ali bez želje da imaju odgovornost odlučivanja.
Onog momenta kada smo promenili naziv pozicije, da umesto koordinator piše menadžer, dobili smo profil ljudi koji nam je bio potreban. Pritom je bitno naglasiti da je opis poslova u obe varijante oglašavanja bio potpuno identičan.
Pozicija je nosila naziv koordinator da bi se napravila razlika u hijerarhijskim nivoima unutar kompanije. Međutim, naziv očigledno nije bio istovremeno pogodan i za eksterno oglašavanje o čemu je već ranije bilo reči u tekstu Kako da nazovete poziciju koju oglašavate.
Obradovala sam se kada sam surfujući Internetom otkrila da nisam usamljena u svom zapažanju i da postoje neosporne činjenice koje ukazuju na to da je izbor reči vrlo bitan.
Koja je magična reč za žene
Zahvaljujući nauci o podacima (data science) koja je našla svoju primenu i u HR praksi, u smislu analitike reči koje se koriste u velikom broju oglasa na engleskom jeziku, utvrđeno je da neke reči u većoj meri privlače kandidate muškog pola dok su neke druge privlačnije ženama. Recimo, reč „kreativan“ je okidač za veći odziv žena. Čak se 42% više žena javlja na takav oglas.
Kompanija Textio, koja je višestruko nagrađivana za inovativnost, je na osnovu toga razvila sopstveni biznis nudeći poslodavcima mogućnost da, i pre nego što postave oglas, provere kakav će uticaj imati na kandidate s obzirom na izbor i kombinaciju reči koje koriste.
Zanimljivo zapažanje ove kompanije, na osnovu prikupljenih podataka, je da na reč „rast“ kandidati reaguju tako što se u 75% slučajeva mnogo brže prijavljuju.
Međutim, ta reč se slabo koristi u oglasima, samo u 25% slučajeva, kako saopštavaju.
Zatim, žene su vrlo prijemčive kada je u pitanju reč „pridružite se“, a kada datu reč prati i reč „tim“ odziv se utrostručuje.
Posebno mi je zanimljivo njihovo zapažanje da se tokom Covid krize promenila zastupljenost pojedinih reči u oglasima za posao. Mnogo manje se koriste reči kao što su entuzijazam, čak za 64% manje. Mnogo manje se koristi i reč „pozitivno“ za 57% manje, a reč „timski igrač“ za 53% manje.
Reči koje se koriste u oglasu za posao treba da budu u službi organizacionih ciljeva tako što će privući baš one ljude koji najviše mogu da pomognu u njihovom ostvarenju.
Razmislite koji tačno profil ljudi želite da privučete. Kakvi su to ljudi koji vas mogu dovesti tamo gde želite da stignete?
Ako su to preduzimljivi, inovativni, kreativni i otvoreni za saradnju ljudi na koje reči će oni pozitivno odreagovati? Da li je pravi izbor reči u njihovom slučaju: inicijativa, odrešene ruke, samostalnost u radu?
Reči otkrivaju organizacionu kulturu pokazujući šta kompanija zaista vrednujete. Kandidati mogu da osete da li se uklapaju u organizacionu kulturu čitajući između redova kroz izbor i kombinaciju reči koje se koriste u oglasu. Između ostalog i na osnovu toga će doneti odluku da li da konkurišu ili ne.
Uz prave reči lakše do cilja
Na primer, nije isto da li ćete u oglasu za posao reći: vaš tipičan radni dan bi izgledao ovako ili vaši radni zadaci, zaduženja i odgovornosti su. Prva varijanta nekako bolje zvuči, privlačnije, manje formalno pa kandidat može zaključiti da je organizacija poput živog organizma fleksibilna, prilagodljiva, dinamična.
Ipak, dok nam analitika srpskih reči, koje se koriste u oglasima za posao, još uvek nije dostupna ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li neka formulacija pravi stvarnu razliku u profilu ljudi koji će se javiti ili ne. Ostaje nam da pretpostavljamo i da samostalno proveravamo svoje pretpostavke tako što ćemo eksperimentisati i otkrivati prave kombinacije reči.
Uvek treba da isprobamo više različitih varijanti oglasa kako bismo videli šta se dešava sa svakom od njih. Jeste da je učenje na sopstvenom iskustvu i greškama najskuplje, ali je neznanje još skuplje.
Da li ste i vi primetili razliku u strukturi prijavljenih kandidata s obzirom na tekst oglasa? Ako jeste podelite svoje iskustvo s nama.
