Broj nezaposlenih koji su dali otkaze jer moraju da neguju i brinu o nekom članu svoje porodice da li o detetu sa posebnim potrebama, bolesnom supružniku, onemoćalom i dementnom roditelju ili o više njih istovremeno je sve više u porastu.
Istraživanja ukazuju na veličinu problema
To je naročito slučaj u razvijenim zemljama zbog znatno dužeg životnog veka i zbog pada u natalitetu što dovodi do toga da je stanovništvo sve starije, i sve je manje rođaka s kojima bi deca mogla da podele brigu o ostarelim roditeljima. Mnogi ne uspevaju da istovremeno odgovore i na zahteve posla i da neguju i brinu o nekome. Na kraju su prinuđeni da izađu sa tržišta rada, a nakon duže nezaposlenosti suočavaju se sa nepremostivim preprekama u pronalaženju posla.
Na veličinu problema ukazuju rezultati istraživanja sprovedenog 2019. po kojem je te godine u UK 2.6 miliona radno sposobnih odraslih napustilo posao zbog potrebe da brinu o nekom članu svog domaćinstva uz pretpostavku da ni danas situacija nije ništa bolja. To znači da je dnevno 600 zaposlenih prestajalo da radi iz ovog razloga. Očigledno je da je reč o pravoj krizi koja zahteva hitno rešavanje da bi se održao ekonomski rast.
Verovatno problem nije toliko izražen u tradicionalnim društvima sa visokim natalitetom u kojima je primarna porodica još uvek relativno jaka, kao i proširena porodica koja podrazumeva babe i dede i rodbinske veze. Mada i u tim društvima ima onih kojima nema ko da pomogne izuzev države sa svojim merama socijalne zaštite, koje često nisu dovoljne i zahtevaju odgovornije ponašanje i samih poslodavaca.
Veliki problem je pronalazak posla nakon duže pauze
Tehnologija je značajno promenila način na koji kompanije danas regrutuju i vrše selekciju. Korišćenjem uslova. tj filtera na osnovu kojih se pregledaju prijave i kojima se smanjuje broj kandidata koji ulaze u uže krugove, stvorene su i barijere za one koji ne ulaze u razmatranje i ostaju marginalizovana i neiskorišćena radna snaga. Tehnologija je tako u sistemu selekcije, stvorila mnoge kategorije “skrivenih“ radnika među kojima su i oni čija biografija sadrži prazninu u istoriji zaposlenja. U ovoj grupi su često oni koji su morali da brinu o nekome.
Nezaposleni, koji dugo nisu radili jer su brinuli ili još uvek brinu o nekome, suočavaju se sa nizom prepreka kroz celokupni proces zapošljavanja od toga da pronađu relevantan oglas za posao čije uslove ispunjavaju, preko stroge selekcije, pa sve do intervjua u toku kojeg treba objasniti neprijatne lične okolnosti koje su dovele do povlačenja sa tržišta rada.
Međutim, čak i kada dođu u situaciju da dobiju ponudu za posao kao nezaposleno lice, često odustaju jer nisu sigurni da mogu da usklade posao sa obavezom koju imaju. Poslodavci uglavnom ne nude posebne beneficije koje bi im bile prilagođene i koje bi im pomogle da uspostave balans između potreba posla i zahteva koje imaju u privatnom životu.
U interesu je i poslodavaca i društva da se problem reši
Ignorisanje zaposlenih koji su u krizi zbog obaveze da brinu o nekome ko ne može samostalno da funkcioniše dovodi do toga da oni nemaju drugi izbor nego da daju otkaz jer njihova produktivnost sve više opada i na kraju izostaje. Njihove ostavke remete rad organizacije, dolazi do pada produktivnosti dok se ne pronađu odgovarajuće zamene, a na kraju poslodavci možda i ne uspevaju uvek da ih nađu. Uz to ova pojava se negativno odražava i na celo društvo jer oni koji su stavili svoju karijeru na čekanje polako zaostaju u znanjima i veštinama, a njihova marginalizacija dovodi do toga da više nisu deo radne snage iako su u produktivnim godinama i radno sposobni.
Zbog toga je u interesu poslodavaca, a ujedno je to izraz i društveno odgovornog ponašanja da pomognu zaposlenima koji dođu u situaciju da moraju da brinu o nekome. Takođe, potrebno je da transformišu strategiju zapošljavanja kako bi dali šansu i kandidatima koji zbog kriterijuma u selekciji ostaju skriveni, a među kojima se nalaze brojni neiskorišćeni talenti.
Iz toga proizilazi da kompanije treba da razvijaju kako strategiju zadržavanja postojećih zaposlenih koji imaju obavezu da brinu o nekome, tako i strategiju privlačenja i zadržavanja onih koji su nezaposleni iz istog razloga. Evidentno je da postoji potreba za uvođenjem beneficija koje će podržati i zaposlenog i njegovu porodicu u trenutku kada on mora da brine o zanemoćalom članu porodice.
Ignorisanjem ovog problema poslodavci podižu sopstvene troškove poslovanja jer potrebne pozicije ostaju nepopunjene, smanjuje se produktivnost organizacije, a kompetentni radnici odlaze. Ujedno sprečavaju sebe da dođu do talenata koji su im potrebni, a koji se kriju i u ovoj ciljnoj grupi. Akcenat treba da bude na stvaranju organizacione kulture koja brine za svakog pojedinca.
