Regionalni sajam poslova, koji već tradicionalno, organizuju vodeći sajtovi za zapošljavanje iz pet država regiona (Poslovi Infostud – Srbija, Moj posao – Hrvatska, Moj posao.ba – BiH, Vrabotuvanje – Severna Makedonija i Deloglasnik – Slovenija) sve je bliži. Ovaj, najveći regionalni onlajn događaj ove vrste održaće se od 15. do 22. oktobra, a organizatori očekuju veće interesovanje i poslodavaca i kandidata nego što je to bilo ranijih godina.
Sajam je prošle godine, samo u Srbiji, privukao više od 50 izlagača i zabeležio više od 340.000 poseta samo u Srbiji, dok je u svih pet zemalja taj broj prešao 690.000.
Nakon njegovog okončanja znaće se i da li je i kakve promene tržište rada pretprelo u poslednjih godinu dana, a do tada podsetimo se šta su pokazali neki od rezultata Regionalnog istraživanja tržišta rada za 2023. godinu. Ovo istraživanje sprovedeno je u pomenutih pet zemalja, obuhvatilo je 4.679 kandidata koji su odgovarali na 28 pitanja.
Znanje i veštine presudni
Za dobijanje posla presudni su znanje i veštine koje kandidat poseduje, smatra 30% ispitanika u svih pet zemalja regiona. Odmah iz toga su motivacija i volja kao drugi najvažniji faktor, s tim što je u Srbiji nešto niži procenat onih koji su dali ovaj odgovor u poređenju sa ispitanicima iz regiona.
U Srbiji tako 22% ispitanika smatra motivaciju i volju drugim najznačajnijim aspektom, dok je u ostatku regiona to odgovor 27 odsto ispitanika.
Isto je i sa radnim iskustvom, kao trećim presudnim faktorom, kojeg u Srbiji ističe 16% anketiranih, dok je u regionu taj procenat 21.
Sa druge strane, dobre kontakte kao presudan faktor navodi svaki deseti ispitanik, i ovde i u ostalim zemljama regiona, a razlike među kandidatima ne postoje ni kada se govori o sreći ili preporuci uticajnih ljudi.
Promene na tržištu rada
Pandemija je donela velike promene na tržištu rada, dokazuju i rezultati ovog istraživanja. Na pitanje da li su tokom godina kovida pronašli ili promenili posao, čak 40% ispitanika iz Srbije, odgovorilo je potvrdno.
U Hrvatskoj je taj procenat još veći (44 procenata), dok je u Bosni i Hercegovini fluktuacija na tržištu rada bila najmanja, oko trećine ispitanika.
Na pitanje, da li planiraju da promene posao u ovoj godini, odnosno u narednih godinu dana, više od polovine zaposlenih (53,3%) u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji odgovorilo je potvrdno.
Sa druge strane, 22,7 odsto njih odgovorilo je da nema to u planu, dok je svaki četvrti odgovor (24%) bio da će to uraditi samo ukoliko na to budu primorani.
Ipak, u ovom segment uočljive su prilične regionalne razlike. Procenat kandidata koji bi menjali posao u Srbiji i Hrvatskoj veći je od onih u preostale dve države. U Srbiji su potvrdno odgovorila svaka dva od tri zaposlena kandidata, odnosno njih 68,3 odsto, što je rezultat sličan onome iz 2022. i 2021. godine. Samo 10,5 odsto reklo je da nema to u planu, dok je preostalih 21,2 procenta izjavilo da bi to uradili “samo ako su primorani”.
Nasuprot tome, u Bosni i Hercegovini bi posao promenilo tek 52,2 odsto ispitanika, dok je procenat onih koji bi to uradili ako budu primorani 31,7.
Razlike u ovim odgovorima ukazuju na činjenicu da u Srbiji i Hrvatskoj kandidati imaju utisak da postoji više opcija na tržištu rada nego u druge dve zemlje.
Preferencije zaposlenih
U Srbiji ispitanici manje veruju domaćem kapitalu, odnosno domaćim poslodavcima, nego što je to slučaj u drugim zemljama. Tako je na pitanje “najradije biste radili za kompaniju koja je u domaćem privatnom vlasništvu, u Srbiji potvrdno odgovorilo 15 odsto ispitanika, dok je u ostalim zemljama taj procenat 20.
Sa druge strane, gotovo identična je razlika kada je reč o državnim preduzećima, s tim što je u Srbiji to poželjniji poslodavac. Preciznije, državno preduzeće u Srbiji preferira 21 odsto ispitanika, dok je regionalni prosek 16 odsto.
Što se stranih kompanija tiče, ta razlika gotovo da ne postoji, za trećinu ispitanika u svim zemljama to je najpoželjniji poslodavac.
Slično je i kod preduzetništva kojim bi se bavio svaki četrti ispitanik u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
