Nije neobično da se bivši preduzetnici ponovo nađu na tržištu rada. Više od 90% startapa propadne u roku od nekoliko godina, pokazuju podaci sa američkog tržišta. U Srbiji se godišnje ugasi više od 20.000 preduzetnika, saopštilo je Udruženje za zaštitu preduzetnika i privrednika Srbije. Međutim, bez obzira na to što nije redak slučaj da nekadašnji preduzetnik bude u potrazi za stalnim zaposlenjem, regruteri često imaju predrasude prema ovoj kategoriji kandidata zbog čega se oni generalno teže zapošljavaju od onih bez preduzetničkog iskustva.
Na to ukazuje i nedavna studija. Naime, 29% je manja verovatnoća da će regruteri rangirati nekadašnjeg osnivača startapa kao najboljeg kandidata u poređenju sa kandidatima koji dolaze iz korporacija. Autori studije su došli do zaključka da stav prema bivšem preduzetniku zavisi od ličnih karakteristika samog regrutera i od veličine kompanije koja regrutuje.
Pristrasnost sličnosti
Ukoliko regruter i sam ima preduzetnički duh utoliko će imati pozitivniji stav prema bivšem preduzetniku. Radi se o dobro poznatoj pristrasnosti sličnosti koja podrazumeva da regruteri mnogo pozitivnije procenjuju kandidate s kojima mogu da se identifikuju.
Zatim, prema pomenutoj studiji pozitivniji stav prema preduzetnicima imaju i regruteri koji rade u manjim firmama, koje su i same bliže startapu, nego velikim korporacijama po svojoj organizacionoj kulturi, odsustvu složene hijerarhijske strukture i strogih pravila i procedura rada.
Male firme nemaju tako stroge i složene zahteve u pogledu toga ko je odgovarajući kandidat, a i sami regruteri imaju daleko više slobode pri izboru kandidata. S druge strane, u velikim firmama kandidati moraju da ispunjavaju višestruke zahteve, proces selekcije je mnogo složeniji i procenjuje ih veći broj ljudi.
Korporativni regruteri obično izbegavaju da zaposle preduzetnike jer procenjuju da se neće uklopiti u često rigidan i birokratizovan korporativni sistem.
Međutim, iako postoje i regruteri i firme koji su naklonjeni preduzetnicima autori studije naglašavaju da se i dalje radi o teže zapošljivoj kategoriji kandidata.
Zašto se kompanije teže odlučuju za preduzetnike
Od preduzetnika se obično odustaje u procesu selekcije jer je teže proceniti kvalitet njihovog iskustva, obuke kroz koje su prošli, veštine kojima raspolažu i koliki je krug poslovnih kontakata koje su izgradili.
Zatim, ima i onih koji veruju da postoji nepodudaranje u pogledu veština koje su neophodne za uspeh u korporativnom svetu i onih koje se zahtevaju od preduzetnika. Većina pozicija u velikim kompanijama su usko specijalizovane, a tu vrstu specijalizovanih znanja je teško naći među preduzetnicima.
Onda preduzetnici su poznati po tome da preferiraju da budu nezavisni i samostalni u radu, slobodni od autoriteta, da brzo donose odluke pa se pretpostavlja da bi im zbog toga bilo teže da se pridržavaju korporativne politike, pravila i procedura rada.
Osim toga rašireno je uverenje da su preduzetnici izraziti individualci, odnosno da nisu timski igrači zbog čega mnogi misle da bi imali problem da se uklope u tim.
Zbog predrasuda se na bivše preduzetnike nekada gleda kao na dvostruke gubitnike pogrešno pretpostavljajući da su postali preduzetnici jer nisu uspeli nigde da se zaposle, a da su zbog nedostatka sposobnosti propali i kao preduzetnici, pa su prinuđeni da opet bezuspešno traže posao.
Deo problema predstavlja i način na koji se prati i ocenjuje radna uspešnost samih regrutera. Oni se procenjuju na osnovu kratkoročnog kriterijuma, stope zadržavanja. Zbog toga su manje spremni da rizikuju zapošljavajući bivšeg preduzetnika. Jer, ako ne pozovu na razgovor bivšeg preduzetnika, kao potencijalno velikog budućeg mislioca i inovatora firme, to niko neće znati. Ali, ako bi se zauzeli da dobije posao, a on napusti kompaniju u prvih godinu dana da bi ponovo pokrenuo sopstveni biznis, to niko ne bi zaboravio.
Lične snage preduzetnika
Većina preduzetnika su inteligentni, kreativni, preduzimljivi, ljudi s inicijativom i od akcije, koji žele da imaju odgovornost odlučivanja, samostalni su, samomotivisani, puni entuzijazma, istrajni, spremni na rizik, neizvesnost i razne teškoće kroz koje uče važne lekcije o životu i poslu. To su ljudi koje pokreće izazov i koji često imaju sposobnost strateškog rasuđivanja.
Možda kao takvi nisu najbolji za usko specijalizovane poslove, ali zato mogu biti odlični kandidati za neke razvojne i liderske pozicije.
Nije redak slučaj da velike kompanije, kao što je Google, kupuju i preuzimaju startape upravo zbog ljudi koji rade u njima, a imaju preduzetnički potencijal, kreativni su i inovativni. Najčešće je njihov zadatak da pokrenu novi posao unutar kompanije imajući na raspolaganju resurse i mogućnosti matične firme.
Međutim, bivši preduzetnici, ipak, u velikoj meri i nadalje ostaju neiskorišćen potencijal za kompanije koje teže inovaciji i ostvarivanju konkurentske prednosti jer regruteri konstantno zanemaruju njihov potencijal.
Kako je sve teže doći do talentovanih kandidata oni se moraju tražiti u svim ciljnim grupama kandidata pa i među bivšim preduzetnicima. Ako je proces selekcije dobro osmišljen i predstavlja kombinaciju različitih metoda procene, regruteri treba da veruju i da ga slede, jer je upravo to način da se dođe do što većeg broja talentovanih kandidata koji dolaze iz različitih miljea.
