Posebnu zakonsku zaštitu na radu uživaju sledeće kategorije zaposlenih: mlađi od 18 godina života, zaposlene osobe sa invaliditetom i majke. Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu roditeljstva, posebno žena u periodu trudnoće i nakon porođaja, o čemu poslodavci moraju da vode računa. Zakon o radu sadrži posebno poglavlje pod naslovom “Zaštita materinstva“, što je tema ovog teksta.
I Zaštita od poslova štetnih po zdravlje zaposlene trudnice, dojilje i/ili njenog deteta
Zakon o radu propisuje da zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta. Pri tom zakon precizira da se poslovima štetnim po zdravlje naročito smatraju poslovi koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Dakle, poslodavac ne može trudnicu ni dojilju da rasporedi na posao koji se sam po sebi smatra opasnim i štetnim, s tim da nadležne stručno-medicinske službe mogu i neki drugi posao da ocene štetnim za zdravlje trudnice, dojilje i/ili po zdravlje njenog deteta. Poslodavac je u tom slučaju dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo, sve dok ne obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova. Za vreme tog (na neki način prinudnog) plaćenog odsustva, zaposlena ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo zbog neobezbeđivanja odgovarajućeg posla, odnosno izostanka bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. Ova naknada zarade ne bi smela da bude niža od zakonom garantovane minimalne zarade.
II Zaštita od prekovremenog i noćnog rada za trudnicu i zaposlenu koja doji dete
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Ovo znači da trudnica i dojilja ne mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22,00 časova do 6,00 časova narednog dana, ako bi stručno-medicinski organ takvo angažovanje smatrao štetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno deteta.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Prema tome, majku ili oca deteta do njegove treće godine (a ovo pravo imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta) poslodavci mogu da rasporede na rad duži od 40 časova nedeljno, odnosno u periodu od 22,00 časova do 6,00 časova narednog dana, samo uz njihovu pisanu saglasnost, koja je svojeručno potpisana.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, takođe samo uz svoju pisanu saglasnost. Kao što vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, zaštita od prekovremenog i noćnog rada je izraženija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina. Kada se radi o detetu koje je težak invalid, nije propisana starosna granica.
III Zaštita od preraspodele radnog vremena trudnici i roditelju
Po zakonu o radu poslodavac ima pravo da vrši preraspodelu radnog vremena, odnosno da zbog prirode posla odredi da u nekom periodu godine zaposleni u određenom obimu rade duže, a potom da u istom tom obimu jedan deo godine rade kraće. U ovom slučaju ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može da bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, a radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno. Primera radi, u hotelu u kojem je mnogo veći obim posla tokom letnjih meseci, u periodu jun-avgust poslodavac odredi da se radi 50 časova nedeljno, a u periodu septembar-novembar 30 sati nedeljno. Međutim, određene kategorije zaposlenih su posebno zaštićene od preraspodele radnog vremena, pa tako poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
Kad god je predviđena pisana saglasnost zaposlenog kao preduslov za rad određene vrste, potrebno je predati pisano obaveštenje zaposlenom kojim se obaveštava o svojim pravima. Ako iskaže saglasnost za tu vrstu rada, neophodno je da potpiše izjavu o saglasnosti u pisanoj formi i tako potpisanu saglasnost poslodavac treba da drži u kadrovskoj evidenciji zaposlenog.
IV Pravo na produženu pauzu ili skraćenje radnog vremena zbog dojenja deteta do godinu dana
Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. S obzirom da porodiljsko odsustvo traje najmanje godinu dana, a da započinje između 28 i 45 dana pre termina porođaja, dete uglavnom ne navrši godinu dana povratkom majke na posao. Sve dok dete ne navrši godinu dana poslodavac je porodilji dužan da obezbedi 90 minuta pauze ili 90 minuta skraćenja radnog vremena, koji se računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
V Posebna zaštita trudnica i zaposlenih na porodiljskom odsustvu od otkaza
Iako smo o ovoj temi posebno pisali u tekstu koji se bavi radom na određeno vreme, zbog važnosti zakonske odredbe i ovde ponovo ističemo da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. U skladu sa navednim, zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, isti se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Takođe, rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu.
VI Pravo na naknadu pune zarade zaposlenih na porodiljskom odsustvu
Ovo je takođe tema o kojoj smo dosta pisali, ali je i ovde ističemo. Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prva dva deteta, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza ginekologa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina porođaja. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a otac deteta može da ga koristi u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) i kada majka nije u radnom odnosu. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva (dve godine od trećeg deteta). Otac deteta može da koristi ovo pravo (dakle odsustvo nakon isteka tri meseca od porođaja) bezuslovno.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% od prosečne zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode prvom mesecu prestanka rada zbog trudnoće. Ovu naknadu ne plaća poslodavac, niti predaje dokumentaciju nadležnoj službi lokalne samouprave koja plaća navedenu naknadu zarade. Poslodavac jedino ima obavezu, da na osnovu izveštaja ginekologa o otvaranju porodiljskog odsustva, donese rešenje o porodiljskom odsustvu. Zaposlena se potom sa tim rešenjem javlja zahtevom za isplatu nakande zarade nadležnoj službi lokalne samouprave. Naknada zarade plaća se direktno na račun porodilje i poslodavac ovde nema aktivnu ulogu u pogledu zahteva i isplate naknade zarade tokom porodiljskog odsustva.
VII Trudničko bolovanje i bolovanje zbog nege deteta
Pravo je trudnice, za slučaj održavanja trudnoće, da joj se plaća naknada zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju je ostvarila u poslednjih 12 meseci. Prvih 30 dana naknadu zarade plaća poslodavac. Za razliku od naknade zarade tokom porodiljskog odsustva, gde poslodavac jedino ima obavezu da donese rešenje o porodiljskom odsustvu, ovde poslodavac prvih 30 dana sam plaća naknadu zarade, a ostatak trudničkog bolovanja, sve do otvaranja porodiljskog odsustva, poslodavac jednom mesečno predaje zahtev filijali RFZO za isplatu naknade zarade. Potom RFZO isplatu vrši na poseban račun poslodavca, a poslodavac potom plaća trudnici na račun.
Takođe, osvrnućemo se i na bolovanja zbog nege dece. Poslodavac ne plaća iz svojih sredstava naknadu zarade kod nege dece do 3 godine starosti. Takva naknada od prvog dana ide na teret RFZO. Isti je slučaj i kada je bolest, odnosno oštećenje zdravlja deteta teško i da zahteva dugo odsustvo roditelja, na predlog lekara koji leče dete, a na osnovu ocene lekarske komisije filijale RFZO. Roditelj tada ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% njegove prosečne zarade, koja takođe od prvog dana ide na teret RFZO. U ostalim slučajevima, plaća poslodavac prvih 30 dana 65% prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci.
VIII Kazna za nepoštovanje zakonskih odredbi o zaštiti materinstva
Zakon o radu propisuje da će se novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniti se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona. Za isti prekršaj novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se preduzetnik, a kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
