IQ je najvažniji prediktor poslovnog uspeha po mišljenju Antonakisa, profesora organizacionih nauka na švajcarskom univerzitetu u Lozani. Zatim, istraživanje koje su sproveli psiholozi sa Univerziteta Vanderbilt pokazuje da ljudi sa višim koeficijentom inteligencije obično u proseku imaju više prihode u poređenju sa onima koji imaju niži IQ. Druge studije pokazuju da je visok IQ pouzdan u predviđanju budućeg akademskog uspeha, radnog učinka i karijernog uspona. Ali kada je reč o bogatstvu, Džej Zagorski, naučnik sa Univerziteta Ohajo, ne nalazi vezu između koeficijenta inteligencije i toga koliko je neko bogat.
Bitno je o kakvom je poslu reč
Antonakis, prethodno pomenuti autor, kaže da je IQ značajan prediktor uspeha u slučaju veoma složenih zanimanja poput fizičara, inženjera ili neurohirurga. On kroz svoj rad dokazuje da inteligentniji lideri postižu bolje rezultate od manje inteligentnih, a potvrda tome je i studija koja pokazuje da među liderima sa najvišim kognitivnim sposobnostima preovlađuju izvršni direktori Fortune 500 kompanija.
Međutim, ako natprosečna osoba obavlja manje zahtevne poslove možda neće biti uspešna jer je taj posao ne zanima, monoton joj je i ne postoji izazov koji bi je pokrenuo. Ali zato prosečno ili ispodprosečno inteligentna osoba može da bude vrlo uspešna na takvim poslovima i ujedno zadovoljna.
Američki psiholog Hanter na osnovu sopstvene studije pokazuje da razlike u intelektualnoj sposobnosti mogu da objasne 26% razlike u radnom učinku na srednje složenim poslovima, a što je posao složeniji, to viša inteligencija igra veću ulogu.
S druge strane, ima i onih istraživanja koja pokazuju da za uspeh nije dovoljno samo biti pametan već je isto tako važno biti i društven, samouveren, otvoren i dobro organizovan.
Jedna grupa autora posebno izdvaja savesnost u smislu da je osoba samodisciplinovana i da ima izgrađene radne navike, tj. da je vredna. Savesnost uz IQ može da objasni 36% radne uspešnosti na srednje složenim poslovima.
Ali šta je s onih preostalih 64% radne uspešnosti? Od čega ona zavisi? Slobodno se može reći da zavisi od sveukupnosti nečije ličnosti, njenih znanja i veština, ali i od toga koliko se osoba dobro uklapa s obzirom na svoje lične karateristike sa zahtevima radnog mesta na kojem je, kolegama i pretpostavljenim.
A onda se nameće pitanje i šta je uspeh i kako ga definisati.
A onda i šta je uspeh
Uspeh se može definisati na mnogo različitih načina od visine prihoda ili bogatstva do toga koliko je neko srećan, odnosno zadovoljan sobom i svojim životom za šta IQ nije dobar prediktor prema uvidima nekih psihologa verovatno zbog visokih očekivanja.
Kada se govori o uspešnosti na poslu poseban problem predstavlja to što se mera radnog učinka svodi na ocenu nadređenog, a istraživanja pokazuju da postoji niz problema s takvim ocenama jer supervizori imaju tendenciju da budu subjektivni i da se rukovode nedoslednim kriterijumima.
Često ni sami zaposleni koji rade istu vrstu poslova nisu saglasni oko toga kako izgleda dobro odrađen posao (Gotfredson).
Očigledno je teško doći do objektivnih kriterijuma uspešnosti pa onda i ne čudi što se nekada u istraživanjima ne dobijaju statistički značajne korelacije između IQ-a i uspeha na poslu.
Čoveka ne čini samo njegova pamet
Neosporno je da je inteligencija važna, ali inteligencija se ne može posmatrati odvojeno od nečije ličnosti. Visoka inteligencija podupire lične snage osobe čineći da u onome u čemu je jaka bude još jača, a ujedno predstavlja i snažan kontrolni mehanizam koji pomaže da se lične slabosti u većoj meri drže pod kontrolom te manje dolaze do izražaja.
Zbog toga u svrhu procene kandidata treba koristiti i testove inteligencije i testove ličnosti. Kada testiranje ne sprovodi psiholog umesto testa opšte intelektualne sposobnosti, koji omogućava da se izračuna IQ, koriste se obično testovi verbalnih i numeričkih sposobnosti koji nemaju takvu mogućnost.
Ukoliko testiranje sprovodi psiholog IQ kandidata ostaje poverljiv podatak koji predstavlja informaciju za samog psihologa koju uzima u obzir prilikom donošenja procene da li kandidata preporučiti za određeno radno mesto ili ne.
