Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena koristi vezano za porođaj i negu bebe, a koje traje ukupno 12 meseci (a za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko odsustvo. Zapravo sam Zakon o radu, koji inače određuje ko ima pravo da koristi ovo odsustvo, kao i dužinu trajanja istog, deli navedeno odsustvo na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke. Prema tome, premda je u najširoj upotrebi jedinstven termin „porodiljsko odsustvo“, zakon odvaja s jedne strane odsustvo sa rada vezano za porođaj (porodiljsko odsustvo) i s druge strane odsustvo vezano za podizanje deteta (odsustvo sa rada radi nege deteta). Istovremeno, zakon a neki način povezuje ova dva odsustva jer utvrđuje njihovo ukupno (jedinstveno) trajanje na 365 dana (odnosno dve godine za treće i svako naredno dete), pa otud i jedinstven termin u praksi. Radi se o dva odsustva koja se nadovezuju jedno na drugo, ali se iz određenih razloga ipak dele. Zbog čega je to tako, na koji način Zakon o radu uređuje ovu vrstu odsustva i koje su obaveze poslodavca u tom pogledu?
I Pravo zaposlene žene na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima zaposlena žena i u slučaju ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva. Ovo je jedan od razloga zašto se porodiljsko odsustvo odvaja od odsustva sa rada radi nege deteta. Naime, ta dva odsustva zajedno traju 365 dana, ali u tragičnim slučajevima rođenja mrtve bebe ili smrti deteta pre isteka porodiljskog odsustva, postoji samo porodiljsko odsustvo koje traje do 3 meseca nakon porođaja. Nažalost, u tim slučajevima nema odsustva sa rada radi nege deteta.
II Pravo oca na odsustvo sa rada u vezi sa rođenjem deteta
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo samo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). Ovo pravo otac deteta ima i u slučaju kada majka nije u radnom odnosu. Ovo su logične odredbe zakona jer je reč o odsustvu neophodnom za oporavak od porođaja i nema osnova da se da mogućnost ocu da ga koristi umesto majke, sem u ovde navedenim izuzetnim slučajevima.
Po isteku porodiljskog odsustva, koje traje do navršenih tri meseca od rođenja deteta, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta može (u dogovoru sa majkom deteta), po isteku porodiljskog odsustva koje traje tri meseca od rođenja deteta, da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, umesto majke.
Saglasno navedenom, pravo na porodiljsko odsustvo ima samo zaposlena žena, osim u izuzetnim slučajevima kada otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta mogu da koriste, po dogovoru, jedan ili drugi roditelj.
III Pravo na odsustvo za rođenje trećeg i svakog narednog deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili više dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece. Navedeni zaposleni po isteku porodiljskog odsustva, imaju pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
I u ovom slučaju kao i u prethodnom, prilikom rođenja trećeg i svakog narednog novorođenog deteta, otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.), s tim što to pravo može da koristi i kada majka nije u radnom odnosu, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta može da koristi bez nekih posebnih uslova do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
IV Donošenje rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta
Kod porodiljskog odsustva, za razliku od trudničkog i svakog drugog bolovanja, poslodavac nema mnogo obaveza: zapravo on je jedino dužan da donese rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, shodno gore opisanim zakonskim pravilima i rokovima. Porodilja potom to rešenje odnosi u nadležnu službu lokalne samouprave, gde dalje ostvaruje svoje pravo na naknadu zarade. Dakle, poslodavac nema obavezu da nadležnom organu dostavlja podatke o ostvarenoj zaradi, niti da uplaćuje nakandu zarade zaposlenoj porodilji. Od početka porodiljskog odsustva isplata naknade zarade ide na teret budžeta RS, tako da poslodavac sa isplatom nema nikakve veze. Drugačije je kod trudničkog bolovanja, gde poslodac prvih 30 dana plaća nakandu zarade iz svojih sredstava, a potom za dalju isplatu naknade zarade podnosi zahtev filijali RFZO sa pratećom dokumentacijom. Kod porodiljskog on uopšte ne plaća naknadu zarade iz svojih sredstava. On takođe nema obavezu, kao kod bolovanja, da zaposlenom uplaćuje na njegov račun naknadu zarade koju dobija od RFZO, odnosno nema ulogu posrednika. Prema tome, svaka obaveza poslodavca u pogledu porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta završava se donošenjem rešenja o samom odsutvu, koje porodilja nosi u nadležnu službu lokalne samouprave.
V Trudnice i porodilje van radnog odnosa nemaju pravo na naknadu zarade
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Ponavljamo, tu naknadu zarade isplaćuje nadležna služba u opštini ili gradu gde porodilja ima prebivalište, a ne poslodavac. Ovde naglašavamo ono što iz same zakonske definicije jasno proizlazi – ovo pravo vezano isključivo za zaposlenu ženu, odnosno trudnicu/porodilju koja je u radnom odnosu. Ovo pravo nije pravo trudnica i porodilja angažovanih van radnog odnosa. Pravo na naknadu zarade tokom odsustva sa rada vezanog za porođaj i negu deteta imaju samo žene ( i očevi u određenim slučajevima) koje i ostvaruju zaradu, odnosno lica u radnom odnosu. Za lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, lica angažovana o ugovoru o delu, kao i za lica koja poslove obavljaju po osnovu svakog drugog ugovora izvan radnog odnosa, nema naknade zarade. Ova lica ostvaruju zakonom nazvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, za koje važe drugačija pravila u odnosu na naknadu zarade, rezervisanu samo za zaposlene, to jest za lica koja imaju potpisan ugovor o radu, a ne neku drugu vrstu ugovora.
VI Pravo na neplaćeno odsustvo sa rada dok dete ne navrši tri godine života
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, za koje vreme mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposleni koji želi da ostvari pravo na odsustvovanje, treba da podnese zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva, pri čemu nije potrebno da poslodavac dâ svoju saglasnost. Poslodavac je dužan da uvaži zahtev roditelja i odobri neplaćeno odsustvo dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada zaposleni nema pravo na naknadu zarade, jer se ovo odsustvo tretira kao neplaćeno odsustvo, za koje mu miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Po isteku neplaćenog odsustva, zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka neplaćenog odsustva.
Za vreme korišćenja neplaćenog odsustva zaposlenog do navršene tri godine života deteta, poslodavac ima samo jednu obavezu- da tom zaposlenom plaća doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, na osnovicu koju čini zarada koju bi osiguranik ostvario da radi, s tim što ta osnovica ne može biti manja od najniže mesečne osnovice za plaćanje doprinosa.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje se ne plaća, što znači da ovaj zaposleni za vreme mirovanja radnog odnosa nema staž osiguranja.
VII Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Zaposlenom se rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće/porodiljskog odsustva, ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju tih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Prema tome, čak i ako se za trudnoću sazna nakon prestanka radnog odnosa, a da pri tom nije prošlo više od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, rešenje o otkazu je i tada ništavo.
