Online prodaja, odnosno prodaja putem interneta, u poslednjih nekoliko godina doživljava veliku ekspanziju. To je posebno došlo do izražaja u prethodnih desetak meseci, kada se usled pandemije koronavirusa primenjuju mere koje imaju za cilj ograničavanje socijalnih kontakata, pa je između ostalog došlo i do skraćenja rada klasičnih prodavnica i radnji. Prodaja robe i usluga tako se sve češće obavlja putem interneta i pošte, što je u prethodnim godinama nateralo zakonodavce da i ovoj vrsti ekonomske aktivnosti da pravni okvir i uvede je u legalne tokove.
Tako se deo zakonske regulative koja se tiče trgovine, posebno odnosi na daljinsku trgovinu, koja se definiše kao isticanje ponude i zaključenje ugovora za prodaju robe/usluge upotrebom sredstava komunikacije na daljinu, odnosno izvan prodajnog objekta. Daljinska trgovina obavlja se putem sredstava komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata. Poseban, i u eri interneta verovatno najzastupljeniji oblik trgovine na daljinu, jeste elektronska trgovina.
Elektronska trgovina je vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se roba/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Elektronska trgovina obavlja se kao: prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine); prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme); i prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca (“dropshipping” oblik elektronske trgovine).
Prednosti prodaje roba i usluga putem interneta
Iz samog zakonskog određenja elektronske trgovine mogu se odmah uočiti prednosti ovog vida trgovine u odnosu na tradicionalnu prodaju roba i usluga u prodavnicama, radnjama, tržnim centrima: najpre, jasno je da su troškovi poslovanja niži – ne postoji plaćanje objekta u kojem bi se vršila klasična prodaja, odnosno nema troškova kupovine ili zakupa objekta, kao ni plaćanja komunalija. Broj zaposlenih je svakako manji, te su niži izdaci i za zarade zaposlenih. Za ovakav vid nuđenja i prodaje roba i usluga ne postoji radno vreme – online prodavnica aktivna je 24 časa dnevno, 365 dana u godini.
Proizvod se može prodavati globalno, čak na svetskom tržištu, odnosno niste ograničeni samo na kupce iz grada ili okoline mesta u kojem bi se nalazio objekat koji bi vršio prodaju na klasičan način. Pozicija kupca je lagodnija jer nije neophodno njegovo fizičko prisustvo da bi se obavila kupovina – iz komfora svog doma može se poručiti roba iz veoma daleke destinacije i ona stiže na kućnu adresu kupca u kratkom roku. Dakle, uz dobru softversku aplikaciju i poznavanje kompjuterskog programa za internet prodaju, unošenje podataka koji interesuju kupce i njihovo ažuriranje postaje automatsko i pregledno, dok je za kupce poručivanje jednostavno.
Ko može da vrši prodaju putem interneta?
Zakonom o trgovini je precizirano da trgovinu mogu da obavljaju pravna lica i preduzetnici. Takođe, njome mogu da se bave i lica koja se u skladu sa posebnim propisima bave: poljoprivredom, prodajom ulovljene ribe, divljači ili ubranih plodova, delatnostima slobodne profesije. S obzirom na navedeno, i internet prodajom, isto kao i bilo kojim drugim vidom trgovine, mogu da se bave samo navedeni subjekti, odnosno vlasnik internet prodavnice registrovane u Srbiji može da bude samo pravno lice, preduzetnik ili drugo lice koje se u skladu sa posebnim propisima bavi prodajom proizvoda ili pružanjem usluga. Trgovina je kao takva moguća na veliko (kada proizvođač robu prodaje drugim firmama koje imaju ulogu distributera robe do krajnjeg korisnika) ili na malo (prodaja neposredno krajnjim korisnicinma), te je isto i sa elektronskom trgovinom.
Razlika je jedino u tome što ovde nije potrebno lično prisustvo prodavca i kupca da bi došlo do prodaje robe/usluge. S obzirom na navedeno, ukoliko se neki tržišni subjekt opredeli da iskoristi prednosti poslovanja preko online prodavnice, mora da ima dozvolu za trgovinu kao da je obavlja u prodajnom prostoru, odnosno mora da bude preduzetnik ili da posluje kao pravno lice. Dakle, to može biti već postojeći subjekt (preduzetnik ili privredno društvo), koji samo želi da unapredi svoje poslovanje kroz online trgovinu, ili da bude subjekt koji tek pokreće poslovanje kroz registrovanje preduzetničke delatnosti ili privrednog društva.
Osnivanje firme
Prema navedenom u prethodnom delu teksta, da biste se u Srbiji legalno bavili prodajom putem interneta, morate da imate dozvolu za trgovinu, a takvu dozvolu imaju samo registrovani privredni subjekti. Naše zakonodavstvo poznaje nekoliko oblika organizovanja privrednih subjekata, a to su u najkraćem:
– preduzetnik: fizičko lice registrovano radi obavljanja poslovne delatnosti; za sve obaveze ili štetu preduzetnik odgovara ličnom imovinom.
– društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO): pravno lice u kojem svaki osnivač i član društva ima udeo u kapitalu društva; članovi DOO su odgovorni za obaveze preduzeća samo do visine svog udela; ne odgovaraju za obaveze firme svojom ličnom imovinom
– ortačko društvo (OD): pravno lice koje osnivaju dva ili više osnivača-ortaka. Ortak može biti pravno ili fizičko lice; svaki ortak za obaveze OD odgovara i svojom imovinom, ne samo imovinom OD
– komanditno društvo (KD): pravno lice koje osniva najmanje jedan komplementar (osnivač koji za obaveze društva odgovara neograničeno i celokupnom imovinom) i komaditor (za obaveze društva odgovara srazmerno visini svog uloga, ali ne i svojom celokupnom imovinom)
– akcionarsko društvo (AD): pravno lice sa osnovnim kapitalom koji se sastoji od akcija, od koje svaka ima nominalnu vrednost; vlasnici akcija na osnovu svog udela u vlasništvu AD imaju pravo učešća u odlučivanju i pravo na isplatu dela poslovne dobiti (dividende).
Pored navedenih osnovnih pravnih oblika organizovanja privrednih subjekata na našem tržištu postoje i ogranci domaćeg ili stranog pravnog lica (koji predstavljaju samo izdvojeni organizacioni deo tog lica), kao i predstavništva stranih pravnih lica, koji nemaju svojstvo samostalnog pravnog lica.
Dakle, ako želite da se bavite internet prodajom roba/usluga, a niste već registrovani kod Agencije za privredne registre (APR) kao preduzetnik, ne poslujete kroz neko od navedenih oblika pravnih lica, niti ste registrovali ogranak ili predstavništvo drugog pravnog lica koje ima dozvolu da trguje, morate da se opredelite za jedan od navedenih oblika organizovanja privrednog subjekta i registrujete se. U ovom tekstu nećemo se detaljnije baviti svakim od tih oblika posebno. Svako ko želi da se pojavi na tržištu i da u sklopu toga prodaje robu ili uslugu na internetu, mora da posluje kroz jedan od opisanih pravnih oblika delovanja, onaj koji najviše odgovara potrebama konkretnog subjekta. Ovde ćemo samo navesti specifičnosti vezane za online prodaju, a u sklopu toga: važnost izbora šifre delatnosti; način zaštite prava potrošača i podataka o ličnosti, ugovore u elektronskom obliku, te obavezu informisanja i komercijalne poruke.
Izbor šifre delatnosti
Sva pravna lica i ostali privredni subjekti imaju obavezu da prilikom registracije kod APR odrede delatnost kojom će se pretežno baviti (da odaberu šifru delatnosti). To podrazumeva obavezu da se prilikom podnošenja prijave za osnivanje preduzeća odredi i navede pretežna delatnost firme, odnosno najvažnija delatnost koju će firma obavljati. To su oni poslovi koje će firma pretežno i najviše obavljati radi sticanja dobiti. Postoje još i sporedne delatnosti, a to su ostali poslovi kojima se pravno lice može baviti i koji su povezani sa osnovnom delatnošću i opravdano je prate (ukoliko ne postoje zakonska ograničenja).
Šifra delatnosti je bitna i zbog obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Pojedine delatnosti su oslobođene fiskalnih kasa. Preduzetnici i privredna društva koji nameravaju da im pretežna delatnost bude prodaja preko interneta (što ne isključuje i ostale, prateće vidove prodaje, ali najviše prihoda nastaje prometom preko interneta) menjaju šifru delatnosti, odnosno, u svoj osnivački akt dodaju još jednu šifru-trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta. Ministarstvo finansija propisalo je važnu olakšicu za ovu šifru delatnosti, donošenjem podzakonskog akta, a to je maloprodaja bez obaveze posedovanja fiskalne kase, uz obavezu slanja robe poštom ili kurirskom službom. Ukoliko imate svoju službu za dostavu robe ipak morate imati mobilnu fiskalnu kasu. Ako je prodaja preko interneta sporedna delatnost, ne postoji obaveza da se posebna šifra delatnosti-trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, upisuje kod APR, niti mora da se navede u osnivačkom aktu firme, niti bilo kom drugom aktu preduzeća. Ona se mora registrovati samo kao je dominantna, pretežna delatnost. Ukoliko sporedna delatnost postane dominantna, ona se mora promeniti u pretežnu delatnost. Za DOO to znači i izmenu osnivačkog akta.
Zakonska obaveza pružanja informacija
Poseban zakon koji reguliše specifičnosti elektronske u odnosu na druge oblike trgovine propisuje određene obaveze svim subjektima koji vrše internet prodaju. Svaki vlasnik online prodavnice dužan je da, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave pruži informacije o imenu (nazivu) samog prodavca i njegovom prebivalištu (sedištu ako je pravno lice), kao i ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik usluga može sa njim brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju, uključujući i elektronsku adresu. Dužan je takođe da navede podatke o upisu u registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar ili profesionalno ili slično strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan. Dužan je istaći i poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost, iz potvrde o izvršenom evidentiranju za porez na dodatu vrednost izdate od strane nadležnog poreskog organa, ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost.
Ako pružalac usluga navodi cene, one moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, a posebno mora naznačiti šta cena sve obuhvata, odnosno da li su u nju uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na cenu utiču.
Komercijalna poruka koja je delimično ili u celini usluga online prodavca, mora da zadovolji sledeće uslove: da se može jasno identifikovati u trenutku kada je korisnik usluga primi; da je lice u čije ime je komercijalna poruka sačinjena moguće jasno identifikovati; da svaki promotivni poziv za stavljanje ponude iz komercijalne poruke (uključujući popuste i poklone) mora kao takav biti jasno identifikovan; da uslovi koji moraju biti ispunjeni za stavljanje ponude iz komercijalne poruke moraju biti lako dostupni, kao i da su predočeni na jasan i nedvosmislen način. Slanje komercijalne poruke elektronskim putem, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena. Pri tom, pružalac usluge dužan je da redovno proverava i prihvata opoziv pristanka koji upućuje lice koje ne želi da prima takve komercijalne poruke.
Ugovori u elektronskom obliku
Za online poslovanje veoma je važno i to da zakon propisuje da ugovor može biti zaključen elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku. Ponuda i prihvat ponude za zaključenje ugovora mogu se dati elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku i takvom ugovoru se ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskom obliku. Navedeno se ne odnosi na ugovore za koje je posebnim zakonom predviđeno da se ne mogu zaključiti u elektronskoj formi. Takođe, odredbe zakona o dozvoljenom eletronskom ugovoru ne primenjuju se na ugovore i druge pravne poslove za koje je posebnim zakonom propisano da se sačinjavaju u formi javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili u formi javnobeležničkog zapisa ili je za njihovu punovažnost potrebno da potpisi ugovarača budu overeni. Dakle ugovori za čiju punovažnost zakon posebnim odredbama zahteva određenu formu, ne mogu da budu zaključeni u elektronskoj formi.
Vlasnik online prodaje dužan je da potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora o pružanju usluga, obezbedi na jasan, razumljiv i nedvosmislen način podatke i obaveštenja o postupku koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora, ugovornim odredbama i opštim uslovima poslovanja, ako su sastavni deo ugovora. Takođe, dužan je da obezbedi da tekst ugovora i odredbe opštih uslova poslovanja koje su sastavni deo ugovora zaključenih u elektronskom obliku budu dostupni korisnicima usluga na način koji omogućava njihovo skladištenje, ponovno korišćenje i reprodukovanje.
Opšti uslovi poslovanja, objavljeni na internet stranici i jasno označeni kao sastavni deo svakog ugovora koji kupac zaključuje sa online prodavcem, obično regulišu šta sve podrazumeva, odnosno uključuje istaknuta cena proizvoda; način plaćanja; način, rokove i uslove isporuke proizvoda kupcu; te način reklamacije za slučaj da isporučeni proizvod nije saobrazan ugovoru.
Internet prodavac dužan je da, bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektronske poruke koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaključenje ugovora. Ugovor u elektronskom obliku smatra se zaključenim onog časa kada ponuđač primi elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude, kao i druge izjave volje učinjene elektronskim putem, smatraju se primljenim kada im lice kome su upućene može pristupiti.
Poštovanje Zakona o pravima potrošača
Svaka maloprodaja, pa i preko interneta, uspostavlja obavezu za trgovce da obaveste potrošače o njihovim pravima. To se najčešće čini putem pravilnika (opšteg akta) o zaštiti potrošača koji je objavljen na internet stranici prodavca. Ovakav opšti akti i druga uputstva, koje je prodavac u obavezi da objavi na sajtu svog online shop-a, moraju biti izrađeni od strane stručnog lica u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Osnovna prava kupca (potrošača) u skladu sa citiranim zakonom jesu: pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na izbor, pravo na učešće, pravnu zaštitu, edukaciju i zdravu i održivu životnu sredinu. U skladu sa navedenim, pravilnikom o zaštiti potrošača (objavljenim na internet sajtu online prodavnice) uređuju se prava i obaveze potrošača, informisanje potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava potrošača, vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača.
Ovim pravilnikom, kao i podacima dostupnim neposredno na internet stranici, prodavac je dužan da obavesti potrošača, i to pre momenta zaključenja ugovora o prodaji robe/usluge iz svog asortimana, o osnovnim obležjima robe, svom poslovnom imenu, matičnom broju, adresi sedišta, broju telefona, adresi elektronske pošte, prodajnoj ceni kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i okolnosti da se ti troškovi stavljaju potrošaču na teret (odnosno da jasno naznači šta sve istaknuta cena robe/usluge uključuje, i šte ne ulazi u cenu, o čemu smo pisali u prethodnom delu teksta). Takođe, mora da obavesti kupca o načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza, postojanju zakonske odgovornosti zbog nesaobraznosti robe ili usluge ugovoru, načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu (prodavcu), a naročito o mestu prijema i načinu postupanja trgovca (prodavca) po njima, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje prava potrošača po osnovu saobraznosti.
Kada je reč o zaštiti prava potrošača iz ugovora na daljinu, prodavac pravilnikom o zaštiti potrošača i podacima objavljenim na internet stranici obaveštava kupce o uslovima, načinu i vremenskom roku u kome se može odustati od ugovora, kao i o okolnostima kada to nije moguće. Pravilo je dakle da se potrošač obavesti da ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija u određenom roku, bez navođenja razloga i bez dodatnih troškova, osim razumnih troškova utvrđenih u pravilniku (npr vraćanje robe). Kupac se takođe jasno obaveštava da protekom navedenog roka prestaje pravo potrošača na odustanak od ugovora.
Zaštita podataka o ličnosti
Primanje porudžbine od strane online prodavaca čini se mahom preko sajta ili telefona, što podrazumeva uzimanje ličnih podataka od kupaca (ime, prezime, adresu, broj telefona…). Uzimanje ličnih podataka od kupca mora se činiti u skladu sa zakonskom regulativom koja uređuje obradu podataka o ličnosti. Potrošači shodno zakonu moraju da daju pristanak na uzimanje ličnih podataka u pisanoj formi, a u skladu sa tehničkom izvodljivošću sajta.
Dakle, neophodno je izraditi opšte akte, obaveštenja i uputstva iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i objaviti ih na sajtu online prodavnice. Na taj način vlasnik osigurava svoju internet prodavnicu od potencijalnih prekršaja i sebi štedi velike svote novca.
Na internet prezentaciji online prodavca treba u skladu sa navedenim da bude objavljen akt (izrađen od strane stručnog lica) kojim se reguliše baratanje podacima o ličnosti koje fizička lica, kao naručioci artikala (kupci – potrošači) otkrivaju prodavcu u cilju uspešne i potpune realizacije kupovine predmetnih artikala.
Uzimajući u obzir napred navedeno, pravilnikom (ili opštim aktom drugog naziva) o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa važećim pozitivnopravnim propisima koji regulišu materiju zaštite obrade podataka o ličnosti fizičkih lica, uređuju se naročito: načela obrade podataka o ličnosti, prava lica na koje se podaci o ličnosti odnose, odnosno transparentnost informacija o prikupljanju podataka o ličnosti, zatim pravo lica na koje se podaci o ličnosti odnose na ispravku i brisanje, kao i druge okolnosti povezane sa podacima o ličnosti.
Obrada podataka o ličnosti vlasnik online prodavnice mora da vrši zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose, pri čemu se zakonitost obrade podataka o ličnosti zasniva na neophodnosti obrade za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora. Prikupljanje podataka o ličnosti treba da bude ograničeno i primereno u odnosu na svrhu obrade, u smislu što se podaci o ličnosti prikupljaju samo i isključivo na način i u svrhe određene navedenim opštim aktom prodavca i u druge svrhe se ne mogu koristiti.
Pri tom vlasnik online radnje mora da vodi račina o da se podaci o ličnosti čuvaju u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade. Prodavac obrađuje podatke o ličnosti na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja. Dakle, podaci o ličnosti prikupljaju se samo i isključivo u svrhu i u delu u kojem je to potrebno radi zaključivanja ugovora o kupoprodaji artikala koje rukovalac nudi putem internet sajta, te naručivanja i uspešnog upućivanja tih artikala na relevantne adrese naručilaca. Podatke o ličnosti koje prikuplja i obrađuje, rukovalac (u ovom slučaju online prodavac) ne sme da deli se trećim licima, niti se na bilo koji drugi način čine dostupnim bilo kome po bilo kojem osnovu, osim pošti, kurirskoj ili drugoj službi koja se bavi poslovima dostave artikala.
Podatke o ličnosti koje prikuplja i obrađuje online prodavac bi trebalo da čuva do momenta konačne isporuke naručenog artikla licu na koje se podaci odnose (kupcu – potrošač), odnosno konačnog ispunjenja ugovornog odnosa, nakon čega se isti brišu (osim za slučaj reklamacije potrošača lice na koje se podaci odnose (kupci – potrošači). Lice na koje se podaci odnose (kupac/potrošač/korisnik usluge) ima pravo da od prodavca zahteva pristup, ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti lice na koje se podaci o ličnosti odnose. Takođe, ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za zastitu podataka o ličnosti, posebnom državnom organu formiranom upravo radi zaštite podataka o ličnosti.
Zaključna razmatranja
Na osnovu svega navedenog u ovom tekstu može se zaključiti da kada se donese odluka o online prodaji, da bi se pristupilo realizaciji ideje prodaje proizvoda (roba/usluga) putem interneta, mora već postojati neki pravni oblik učešća na tržištu (morate već biti preduzetnik ili imati privredno društvo) ili ako to nije slučaj, neophodno je pristupitii registraciji privrednog subjekta koji će se baviti online trgovinom.
Dakle, moguća je situacija da se postojeći privredni subjekt (preduzetnik, privredno društvo…) odluči da svoje poslovanje unapredi kroz prodaju posredstvom online shop-a, ili da se osnuje (registruje) privredni subjekt koji će se baviti prodajom putem interneta. U svakom slučaju registracija je neophodna da bi online prodaja bila legalna. Pri tom privredni subjekti koji tek otvaraju firmu, pre svega odlučuju da li će poslovati u formi preduzetnika ili privrednog društva (DOO, OD, KD, AD). Nakon toga se kroz odgovarajuću proceduru registruju u Agenciji za privredne registre, sa šifrom delatnosti koja odgovara internet prodaji. Ako je internet prodaja pretežna delatnost kao takva se navede u opštim aktima firme, odnosno prijavi APR-u.
Nakon obavljenog postupka registracije pristupa se izradi: opštih uslova poslovanja (koji definišu delove svakog ugovora sklopljenog elektronskim putem i nedvosmisleno se navodi da čine sastavni deo svakog ugovora), akata o zaštiti potrošača (u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača) i akta o zaštiti podataka o ličnosti (shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti) i time se zatvara postupak otvaranja online prodavnice.
