1. Najčešći dan kada su zaposleni „bolesni“ je ponedeljak. Sem u Australiji. Tamo je utorak
2. Ako radite 40 sati nedeljno do svoje 65. godine, radićete 90.000 radnih sati tokom života. Eto zašto je važno, koliko god možemo, da radimo ono što volimo ili makar ono što nam nije mrsko. Toliki broj sati u životu bilo bi lepo provesti i u zdravom radnom okruženju i sa pozitivnim ljudima.
3. Najbolji balans privatnog i poslovnog života je u Italiji: tamo samo 3% zaposlenih radi više od 50 sati nedeljno. Ovaj balans možda ne zavisi samo od broja radnih sati. Neko može da radi i manje od 40 sati nedeljno a da ga posao muči: toksični odnosi, nevrednovanje doprinosa, veliki poslovni problemi i slično utiču na privatni život i mentalno zdravlje nevezano od toga koliko sati se aktivno provodi na poslu.
4. Najveće radno opterećenje je u Japanu (60-80 sati nedeljno) gde ljudi bukvalno umiru od posla i ta pojava se naziva „Karoshi“ i u Južnoj Koreji gde postoje radni kampovi (112 sati rada nedeljno). U poslednje vreme, u Japanu se započelo sa „Anti karoshi“ kampanjama i otvaraju se telefonske linije pomoći u ovim slučajevima. Inicijative postoje da se ovaj problem smanjii ali, po svemu sudeći, ne dovoljno brzo.
5. Neverovatnih 347 milijardi emailova se pošalje dnevno na planeti i taj broj raste 13% svake godine. Na ovaj trend verovatno ima uticaj i pandemija: hibridni načini rada i ogroman porast video sastanaka u poslednje tri godine. Direktni kontakti među zaposlenima su smanjeni kao i sastanci koji se održavaju u sali za sastanke, pa je očekivano da se većina dogovora/zadataka/razmena ideja dešava preko email-a.
6. Čovek je imao više slobodnog vremena kada je lovio da bi preživeo, nego što to ima moderan čovek.
7. Istraživanja pokazuju da zaposleni koji rade pored prozora manje izostaju sa posla.
8. Zaposleni koji mogu da utiču na izgled svog radnog prostora su zadovoljniji na poslu. Deluje banalno ali ima smisla: kada zaposleni znaju da su pitani/učestvovali u odluci/lično ostavili trag, lakše prihvataju širi kontekst rada u kom se nalaze i pojačava im se lojalnost.
9. Humor na poslu ne utiče negativno na produktivnost, naprotiv. Menadžeri, dosta je mrštenja i hladne profesionalnosti. Ako sami nemate smisla za humor, dozvolite onima koji ga imaju da ga koriste: čine vam uslugu.
10. Tim bilding ne može da reši probleme u timu ili kompaniji ali definitivno je zaslužan za lučenje oksitocina, a on je bitan za osećaj povezanosti i sreće. Ne računajte da će tim bilding da reši konflikte i probleme među ljudima ali može da bude dobra baza da se na tome radi.
11. Zaposleni koji kratko putuju do posla su zadovoljniji poslom i produktivniji. Ima smisla. Saobraćajne gužve verovatno „potroše“ i unervoze zaposlene pre nego što i stignu na posao.
Kad se sve uzme u obzir, idealno radno okruženje je: hibridno i kraće od 40 sati nedeljno, pored prozora i u prostoru koji smo sami uredili, ne mnogo daleko od kuće i među kolegama koji imaju smisla za humor. Pošto je idealno nemoguće naći, dovoljno je razmisliti kako ovih 90.000 radnih sati u životu provesti na najbolji način: potruditi se da nađemo ono što je najbliže našem ličnom idealu. Radni vek traje predugo da bismo ostajali tamo gde smo nesrećni, a opet, ako nađemo mesto na kom nam je dobro, to treba ceniti i ne uzimati „zdravo za gotovo“.
Izvori:
Fun Facts About Working Life | Career Origin
Japan’s karoshi culture was a warning. We didn’t listen | WIRED
12 Facts About the Workplace That You Didn’t Know (condecosoftware.com)
