Kandidat bira da na intervjuu bude iskren i da otvoreno podeli sa regruterom da mu ne prija timski rad, da se bolje snalazi u samostalnom radu nego u međuljudskim odnosima. Kandidat tom prilikom otkriva i svoje vrline – preuzimanje odgovornosti, analitičnost, pouzdanost i otvoreno navodi svoju sklonost ka individualnosti. Na prvi pogled, to se može protumačiti kao retko osvežavajuća iskrenost i ako je intervjuer u potrazi za analitičarem, specijalistom za cenovnu politiku ili programerom, verovatno će da pomisli da kandidat može da zadovolji uslove pozicije.
Neka radna mesta nisu „ekstravertna“ ili izložena stalnoj komunikaciji i intenzivnoj saradnji sa ljudima pa manjak timskog rada ne mora neminovno da bude eliminacioni faktor. Baš u vremenu kada se radi od kuće i hibridni model je na snazi u mnogim kompanijama, pomislićemo da timski rad više nije podrazumevana veština i minimum potreban za rad u sistemima i organizacijama. Da li je to baš tako?
Čak i u manjim organizacijama, a posebno u velikim, ne postoji radno mesto niti proces rada koji je do te mere izolovano da se može smatrati da za njegov kvalitet nije potreban timski rad. I finansijski analitičar i programer, pa i radnik na održavanju kruga firme, ne može izbeći odnose sa ljudima: komunikaciju, saradnju, uslovljenost drugima i njihovim aktivnostima, odobrenjima, budžetima, zahtevima, dinamici rada.
Uticaj na druge zaposlene
Kad su u pitanju hibridni modeli rada, većina istraživanja upravo insistira da baš na ovom polju se važnost timskog rada dodatno naglašava i da je za kvalitet obavljenog posla kao i produktivnost neophodna saradnja sa ljudima kao i uzajamna podrška, pojačana komunikacija i povezanost.
Ako uzmemo u obzir da je svako radno mesto u sistemu deo jednog lanca i utiče na druge procese, manjak međuljudskih odnosa možda neće smetati nekome ko nije timski igrač i ne voli da radi sa ljudima, ali će uticati negativno na sve druge u lancu kojima je saradnja sa ljudima bitna ili im je izražena veština. Na negativan uticaj na druge zaposlene neće biti blagonaklono gledano i taj uticaj se teško može kompenzovati efikasnošću, poštovanjem rokova ili kvalitetom isporučenih procesa ili projekata.
Kada kandidat izrazi svoje kvalitete, a naglasi da ne voli rad sa ljudima ili da u tome nije dobar, to jeste iskrenost koja se retko sreće, ali je ujedno i alarm za intervjuera baš zbog toga što zna da ne postoji izolovano mesto na koje može da smesti ovog „genijalca individualca“- Čak i za svakodnevne i obične stvari, poput dogovaranja i planiranja godišnjeg odmora, neophodna je saradnja sa drugima: planiranje odsustva i zamene, davanje drugima potrebnih informacija o odsustvu, upravljanje očekivanjima drugih i slično. Svi drugi radni procesi, projekti i situacije u poslu podižu očekivanja ka zaposlenima u smislu timskog rada.
Šta je neophodan minimum
Naš kandidat sa početka teksta je verovatno kvalitetan i vredan radnik ali je neminovno očekivati da će, sa manjkom timskog rada, dugoročno opstati u nekom sistemu, posebno ako na tom polju ne želi da radi i da se razvija. Takav kandidat može da proba sa preduzetništvom ili samostalnom delatnošću ali će i u tom smeru, vrlo brzo, naići na neminovnost komunikacije i odnosa sa ljudima.
Šta je najbolji savet za ljude koji su prepoznali da nisu timski igrači ili da se ne snalaze u odnosima sa ljudima? Dobronamerno bi bilo savetovati im da rade na sebi: ne moraju postati uticajni neformalni lideri timova, animatori i organizatori velikih timova niti moraju postati nagrađeni primeri timskog rada. Ono što bi trebalo je da podignu ovu veštinu na onaj minimalni nivo potreban za nesmetano obavljanje posla i rad u sistemima. Tvrdoglavo insistiranje na tome da „ne volim rad sa ljudima“ može da iznenadi ili nasmeje intervjuera ali neće ga obradovati prilikom traženja novog kolege ili koleginice.
Ako odlučimo da radimo na ovom polju i razvijamo se u pravcu međuljudskih odnosa, iskrenost na intervjuu može da donese i pobedu kandidata jer bi onda ta rečenica zvučala malo drugačije, na primer: „Najbolje se snalazim i osećam u individualnom radu ali sam svestan važnosti saradnje sa ljudima i na tome dosta radim i smatram da napredujem“.
