“Koja od ove dve rečenice je bliža vašim uverenjima: ‘Ljudi su lenji i nemotivisani i ne žele da preuzmu odgovornost’ ili ‘Ljudi žele da budu najbolji što mogu i da doprinesu stvaranju vrednosti za druge (i to će učiniti ako dobiju prave uslove)?, upitala je Pia Maria Thoren, osnivač pokreta “Agilni ljudi”, na Petoj konferenciji HR Experience, održanoj u maju u Beogradu. Pia Maria Thoren je i pionir uvođenja pojma agilnosti u HR, i autor je nekoliko knjiga, između njih i knjige “Agilni ljudi: radikalan pristup za HR i menadžere”.
Šta moramo da menjamo?
– Kako gledamo na ljude utiče na kako struktuiramo naše upravljačke procese. Zapravo je sva razlika u tome “ako dobiju prave uslove”. Tu je i današnja uloga menadžmenta. Nekada je menadžment bio često mnogo obrazovaniji od radnika, danas to nije slučaj, samo su različite oblasti u kojima su ljudi stručni. Dakle, danas nam nisu potrebni menadžeri starog kova, jer skoro da ne postoji jaz u profesionalnim znanjima između rukovodstva i zaposlenih, danas menadžeri treba da budu mentori, da podržavaju razvitak zaposlenih, da obezbede uslove rada u kojem će ljudi najbolje raditi, objasnila je Pia Maria Thoren.
Organizacije nisu mašine, one su društveni sistemi, naglasila je ona i podsetila da stoga organizacijama odgovara agilni način rukovođenja.
– U socijalnom sistemu, za razliku od mašine, ne možete jednostavno da zamenite deo koji ne radi dobro ili ga više nema, rekla je Pia Maria Thoren u uvodu govora o agilnosti.
– Mi znamo šta nam istraživanja govore, da je potrebno da budemo angažovani, motivisani, emocionalno inteligentni i empatični, da bismo kreirali srećne organizacije, ali, šta da uradimo, šta da promenimo u praksi, koja ponašanja u HR-u i vođstvu treba da promenimo da bismo to postigli? Da bi se menjale organizacije, prvo moraju da se menjaju lideri i timovi koji upravljaju ljudskim resursima, naglasila je Pia Maria Thoren.
Agilni ljudi
Šta je budućnost rada i kako se pripremiti za nju, upitala se Pia Maria Thoren i rekla da sada vidimo uspon robotike i veštačke inteligencije ali da ona veruje da će robotika zapravo stvoriti više posla ali će biti potrebno imati prave talente i raditi s njima tako da im se, uostalom kao i danas, omogući psihološka sigurnost i inovativnost.
– Neće biti manjka poslova, ali, ako ne preduzmemo prave korake, imaćemo manjak kvalifikovanih talenata za popunjavanje tih poslova.
Većina radne snage će biti frilenseri a rad na daljinu postaje norma”, rekla je Pia Maria Thoren.
Koren agilnog pristupa rukovođenju je u IT industriji, objasnila je ona. Godine 2001. su ljudi iz IT industrije kreirali manifest koji ima veliki značaj za agilnost uopšte, jer se isti alati i koncepti koje su oni pomenuli, kao i njihovo vrednovanje, prenose na rad sa ljudima u momentu kada većina lidera shvata da je vreme da svoje kompanije sa tradicionalnog usmere ka agilnijem konceptu. U tom manifestu, softverski inženjeri su napisali:
Kroz naš rad došli smo do toga da dajemo prednost:
- vrednosti pojedinaca i interakcija nad vrednosti procesa i alata,
- softver koji radi više cenimo od sveobuhvatne dokumentacije,
- saradnju sa klijentima cenimo više od pregovora o ugovoru,
- a reakciju na promenu vrednujemo više od rada u skladu sa planom.”
Oni su u manifestu napisali jasno, a Pia Maria Thoren je dodatno istakla, da to ne znači da se pojmovi na desnoj strani manifesta ne cene, naprotiv, već da se jednostavno, pojmovi na levoj stranci vrednuju više.
– Manifest agilnih ljudskih resursa takođe govori o vrednostima i takođe su cenjene sve pomenute, ali one na levoj strani su jače i značajnije u agilnoj kulturi organizacije, od onih na desnoj”, rekla je Pia Maria Thoren I citirala deo Manifesta:
Dajemo prednost:
- Mreži saradnje nad hijerarhijskim strukturama,
- Transparentnosti nad tajnošću,
- Prilagodljivosti nad preskriptivnošću,
- Inspiraciji i angažovanju nad upravljanjem,
- Unutrašnjoj motivaciji nad ekstra rizičnim, odnosno spoljnim nagradama,
- Ambiciji nad obavezama.
Strah je najveća prepreka kreativnosti
-Kompanije treba da pređu sa razmišljanja o profitu na razmišljanje o svrsi. Oni moraju da pređu sa hijerarhijskih struktura na umrežene strukture. Menadžment treba da pređe sa kontrole na osnaživanje, sa planiranja na eksperimentisanje i sa privatnosti na transparentnost, rekla je Pia Maria Thoren.
Ona je naglasila i da, kada bi morala da razvija jednu karakteristiku organizacije, da bi se opredelila za psihološku sigurnost. Psihološka sigurnost je važna za rizikovanje, za kreativnost, za eksperimentisanje, za uništavanje kulture straha, za učenje i razvoj. Uostalom, radna mesta (koja se često na organizacionoj karti prikazuju kao kvadrati) nisu kutije u kojima treba da živimo, već na kojima treba da stojimo stremeći razvoju.
Strah je najveća prepreka kreativnosti, rekla je Pia Maria Thoren. Između ostalog, problem sa tradicionalnim načinom rukovođenja je u tome da će loš sistem uvek pobediti kvalitetnog čoveka, te stoga treba pažnju usmeriti na poboljšanje sistema. Pia Maria Thoren se pozvala i na citat: ‘Profit je kao vazduh koji dišemo. Neophodan nam je vazduh da živimo ali ne živimo da bismo disali’, rekla je ona i podsetila da je vrednost prva, a da je profit samo sledi.
