Da bismo pisali o obavezi naknade štete koju poslodavac plaća zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i za štetu nastalu u vezi sa radom, najpre ćemo govoriti o obavezama koje tome prethode – prijava povrede na radu.
Kako prepoznati povredu na radu?
Povredom na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, smatraju se:
a) povreda osiguranika (radno angažovanog lica) koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma:
Pod citiranu zakonsku definiciju možemo podvesti sve povrede kod kojih možemo uspostaviti “prostornu, vremensku i uzročnu povezanost” između same povrede i obavljanja posla za koji je potpisan ugovor. Pokušaćemo dodatno da pojasnimo:
- prostorna veza podrazumeva da se povreda desila na samom radnom mestu. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, radno mesto je prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (objekti, na otvorenom, gradilištima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;
- vremenska povezanost: potrebno je da se povreda desila tokom radnog vremena, kada je zaposleni u obavezi da boravi u svom radnom prostoru, koji je pod neposrednom kontrolom poslodavca;
- uzročna povezanost: povreda treba da se desi na taj način da se može povezati sa radnim obavezama.
Iz ovde navedenih opisa, jasno je da svaka povreda koja je u bilo kakvoj uzročnoj vezi sa obavljanjem posla za koji je potpisan ugovor, koja se desi u prostoru koji kontroliše poslodavac i to tokom radnog vremena, predstavlja povredu na radu. Primera radi, i povreda tokom pauze, ako se desi u prostoru koji kontroliše poslodavac i tokom radnog vremena, jeste povreda na radu. Međutim, ako se tokom pauze povreda desi van prostora koji kontroliše poslodavac, recimo u gradu, izvan prostora radnog mesta, takvoj povredi nedostaje elemenat “prostorne” poveznost i nije povreda na radu
b) povreda prouzrokovana na način opisan u tački a), koju osiguranik zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca. Dakle, ako radno angažovano lice na radnom mestu, tokom radnog vremena obavlja za poslodavca određene poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, i pri tom se povredi, opet je reč o povredi na radu.
v) povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla: Povrede na putu od kuće do posla i obrnuto spadaju u povrede na radu. Kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnuto inspekcija rada ne izlazi na teren, zaposleni sam prijavljuje povredu, ali mora i da dokaže da se povreda dogodila na tzv. redovnom putu.
g) povreda na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad; prema tome, i povreda tokom službenog puta (primera radi saobraćajna nezgoda na službenom putu) jeste povreda na radu.
d) oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim; dakle, čak i ako nema u pravom smislu te reči “krivice” poslodavca, jer je povreda nastala zbog nesrećnog slučaja ili više sile tokom obavljanja posla za poslodavca, ipak je reč o povredi na radu.
Ovde ćemo dodati to da se povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.) – sportske igre, timbilding;
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.
Procedura prijave povrede na radu
Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (povredna lista), koji je poslodavac u obavezi da dostavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matičnoj filijali RFZO. Procedura prijave povrede na radu i obrazac prijave, sa svim obaveznim elementima iste, uređeni su Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju. U skladu sa navedenim izveštaj o povredi na radu mora da sadrži:
Podatke o poslodavcu, o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca, o zaposlenom (koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja), o neposrednom rukovodiocu povređenog, odnosno obolelog, o radnom mestu i poslovima povređenog, odnosno obolelog, podatke o povredi na radu, odnosno vrsti profesionalnog oboljenja, te podatke o merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je povređeni radio, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja. Izveštaj o povredi na radu pored navedenog sadrži i podatke o očevicu, vremenu i mestu nastupanja povrede na radu kao i nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog, dok izveštaj o profesionalnom oboljenju pored već navedenih obaveznih stavki sadrži i podatak o vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na poslovima usled kojih je došlo do oboljenja, kao i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.
Što se tiče same procedure, ista je navedenim Pravilnikom uređena ovako:
- poslodavac ima obavezu da najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, u pismenoj i usmenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.
- poslodavac popunjava Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju, na propisanom obrascu, u pet primeraka, i to najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede ili oboljenja.
- u naredna 24 časa nakon popunjavanja izveštaja, poslodavac svih pet primeraka istog dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog ili utvrđeno profesionalno oboljenje, radi unošenja nalaza i mišljenja lekara u povrednu listu.
- u roku od dva dana od dana prijema izveštaja, lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje u povrednu listu unose nalaz i mišljenje i popunjeni izveštaj vraća poslodavcu najkasnije narednog dana.
- u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja od zdravstvene ustanove, poslodavac izveštaj dostavlja filijali RFZO kod koje je povređeni ili oboleli zaposleni prijavljen.
- filijala RFZO overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.
- poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe,
- jedan primerak dostavlja zaposlenom najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali RFPiO i jedan primerak dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
- na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj filijali RFZO, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lekarske komisije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji filijale.
Koliko će zaposleni odsustvovati sa rada zavisi od lekara, a kod dužeg bolovanja i od lekarske komisije. Dužinu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ocenjuje stručno-medicinski organ RFZO, odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Za prvih 60 dana bolovanja nadležni stručno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguće je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matične filijale RFZO. Za period nakon 60 dana sprečenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen.
Isključivo poslodavac obezbeđuje isplatu naknade zarade tokom bolovanja zbog povrede na radu
Naknadu zarade u slučaju bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana i dok god traje bolovanje, a najduže do okončanja radnog odnosa.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade.
U narednom tekstu govorićemo o utvrđivanju profesionalnog oboljenja i obavezama poslodavca u vezi sa istim.
