Mental fitness (mentalni fitnes/mentalna spremnost) se može definisati kao postojanje i održavanje stanja blagostanja i negovanje svesti o tome kako mislimo, ponašamo se i osećamo. Naš pristup “Mental fitness” definišemo kao praksu različitih naučno priznatih metoda zasnovanih na majndfulnesu (svesnoj pažnji) koje razvijaju otpornost i poboljšavaju emocionalnu inteligenciju sa ciljem jačanja i negovanja zdravih odnosa unutar tima.
U ovom tekstu ću pokušati da demistifikujem i razjasnim šta je uopšte majndfulnes i kako nam konkretno može pomoći na radnom mestu!
Šta je uopšte majndfulnes odnosno svesna pažnja?
Iz mog skoro decenijskog iskustva rada na ovu temu, tek od nedavno se više priča o praksi majndfulnesa kod nas. Mnogi misle da je majndfulnes prosto meditacija ili pak tehnika ili dve kako da sebe umirimo kada smo pod stresom. Kada ljudi zađu dublje u ovu temu, uvide kako u stvari svesna pažnja može biti i način života.
Definicija kreatora osmonedeljnog programa za smanjenje i redukciju stresa (Mindfulness Based Stress Reduction program MBSR) Džon Kabat Zina je: Mindfulness je svesnost koja nastaje namernim obraćanjem pažnje, u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja. Ono što je važno znati jeste to da svi mi prosuđujemo naša iskustva kao dobra ili loša, prijatna ili neprijatna, nešto nam se dopada, a nešto ne. To je sasvim u redu. Nažalost, vrlo često smo povučeni tim prosuđivanjem, nesvesni iskustava u trenutku njihovog dešavanja. Imamo tendenciju da otpisujemo određena iskustva, situacije i ljude jer smo vođeni nekim prethodnim mislima, osećajima ili ubeđenjima. Zbog toga često nismo zaista prisutni u onome što nam se dešava, već smo više u momentu „elaboriranja“ sa samim sobom, ili smo povučeni impulsivnim i automatskim reakcijama na date situacije. Sve to nažalost nas upravo i vodi u stanje stresa i gubitka fokusa!
Svesna pažnja ne znači da vi automatski treba da prestanete nešto da prosuđujete, niti će vam treniranje svesne pažnje pomoći da se u potpunosti oslobodite te tendencije. Ono u čemu vam Mindfulness pomaže jeste svaki put primećivanje tendencije vašeg uma da prosuđuje i uspevanje da se u tome zaustavite i vratite svoju pažnju na ono što se dešava u ovom momentu. Upravo taj trenutak kada primetite da niste tu, da niste u sadašnjosti i da svesno uspevate da se vratite „ovde i sada“ jeste Mindfulness, jeste svesna pažnja.
Majndfulnes na radnom mestu – kako nam pomaže?
Svesni (majndful) rad znači da budete svesno prisutni u onome što radite, dok to radite, kao i da upravljate svojim mentalnim i emocionalnim stanjem. Treniranjem svesne pažnje mi lakše primećujemo momente kada nam fokus odluta i brže uspevamo da se vratimo na aktivnost/zadatak koji obavljamo.
Danas postoje brojne potvrđene dobrobiti primene Majndfulnes prakse na radnom mestu kroz različite programe, a ja ću navesti samo nekoliko:
- Povećanje fokusa
- Poboljšana komunikacija
- Povećanje emocionalne inteligencije
- Smanjenje sagorevanja i emocionalne iscrpljenosti
- Doprinos boljem fizičkom zdravlju
- Jačanje rezilijentnosti (otpornosti)
Kako vi možete početi sa vežbanjem svesne pažnje na radnom mestu?
Većinu ljudi razočara kada se upoznaju sa nekim od Mindfulness vežbi, činjenica da su te vežbe naizgled izuzetno jednostavne, a nekima čak i prilično dosadne. Mnoge to može da spreči da se uopšte upuste u treniranje svesne pažnje pogotovo ako se suočavate sa nečim kao što je hronični stres ili sagorevanje. Većina nas razmišlja da su potrebna komplikovana rešenja za komplikovane probleme. Znate i sami da vam se verovatno mnogo puta u životu do sada pokazalo da to uopšte ne mora da bude tako. Nemojte da vas zavara jednostavnost Mindfulness-a. Upravo u jednostavnosti ove prakse leži njena težina.
Evo nekoliko smernica kako da počnete:
– Postoji nekoliko pitanja pomoću kojih možete da se uzemljite i budete prisutni u trenutku. Koji je zadatak na kom radite? Šta se dešava oko vas; ko je prisutan u prostoriji u kojoj ste, kakve zvukove čujete oko sebe? Šta ste do sada postigli/uradili? Odvajanje vremena da posmatrate sebe i svoj rad će vas usmeriti i podići koncentraciju.
– Kada se suočavate sa stresnom situacijom na poslu, donošenjem važnih odluka možete izdvojiti minut ili dva da se povežete sa svojim telom, disanjem i zvukovima koje možete da čujete oko sebe. Počnite sa fokusom na zvukove, zatim disanje i na kraju telo. Ova vežba traje onoliko koliko vama prija i koliko vam je potrebno. Ona umiruje vaš nervni sistem i automatske reakcije borbe i bega koje vas često povuku u impulsivne i nepromišljenje reakcije i ponašanja. Možete pauzu za ručak iskoristi da potpuno svesno jedete bez gledanja u telefon ili kompjuter (sa fokusom na čulo ukusa i mirisa).
Možete svesno šetati i usmeriti pažnju na svaki korak koji pravite (fokus na trenutku kada stopala dodiruju pod/zemlju).
– Izbegavajte multitasking i probajte da obavljate jednu po jednu aktivnost potpuno svesno, iako vam pažnja luta, primetite to i vratite je blago nazad na aktivnost koju obavljate, bez kritikovanja sebe što ste “odlutali”, samo vratite fokus (nedavno sam pročitala temu jednog istraživanja da nam multitasking prija jer nam daje osećaj da smo produktivniji iako u realnosti ne daje tako dobre rezultate kao što bismo mi želeli).
– Probajte vežbu: Prostor za disanje! Postoje tri osnovna koraka u ovoj vežbi. Možda ćete ih lakše zapamtiti koristeći skraćenicu AGE:
– Awareness (Svesnost): iskoračite iz svog automatskog načina reagovanja u datim stresnim situacijama i upitajte sebe: „Gde sam ja?“;„Šta se dešava sada?“ Cilj je da usmerite svoju pažnju na svoje misli i razmišljanja, osećanja koja su možda prisutna u grlu, stomaku ili grudima i telesne senzacije, bez potrebe da ih promenite. Samo ih primećujete takve kakve su u datom trenutku. Takođe, možda možete reći sebi nešto podržavajuće, npr. „Hajde da osetim ovo“, stavljajući ruku na grudi ili stomak.
– Gathering (Okupljanje): sledeći korak je usmeravanje pažnje na samo jedan fokus (disanje). Naš um kontinuirano ima tendenciju da luta, da je „zauzet“ i nefokusiran. Kada se fokusiramo samo na jednu stvar, to može da nam pomogne da dovedemo svoj um u sadašnji trenutak. Primećujte kakvo je vaše disanje, kakve su senzacije u telu kada udahnete i izdahnete.
– Expanding (Širenje): poslednji korak nas poziva da fokusiramo našu pažnju na disanje i telo kao jednu celinu. Ovo nam daje širu svesnost sadašnjeg trenutka, posebno jer je naša pažnja fokusirana na naše misli, uz malo svesnosti kako misli utiču emotivno i fizički na nas. Pokušajte da usmerite pažnju na celo telo od stopala pa sve do vrha glave. I recite sebi: „U redu je šta god da trenutno osećam“.
Kao što ste do sada verovatno uočili, majndfulnes na različite načine jača naš fokus, pažnju i pomaže nam u boljoj kontroli stresa i umirivanju teških misli i osećanja što itekako utiče na našu produktivnost i zadovoljstvo radom. Sa druge strane, ono što nam još pomaže da se nosimo sa svakodnevnim izazovima na radnom mestu jeste naša rezilijentnost – otpornost i način na koji mi posmatramo te izazove. A o tome ću upravo i pisati u sledećem tekstu ovog serijala – kako da razvijamo našu otpornost. A do tada, isprobajte već danas neku od jednostavnih Mindfulness vežbi, i ne zaboravite: “Ne možete da zaustavite talase, ali možete naučiti da surfujete.”
