Miami Heat je već imao svoju veliku zvezdu Dvejna Vejda kada je ovaj tim 2010. godine uspeo da dobije još dve super zvezde – LeBrona Džejmsa i Krisa Boša.
Ali, započela sam temu od sredine. Hajde da krenemo od poslovne dileme, pa ćemo se vratiti na to šta biznis može da nauči od sporta.
Imati u timu dvoje ili više ljudi koji postižu sjajne rezultate je odlično i tada menadžer može konačno da predahne? Zapravo i ne baš, kažu istraživanja, ali i oni koji su to iskusili.
Šta kada su u timu dvoje ili više ljudi koji predstavljaju zvezde u svojoj oblasti?
Da li je to samo po sebi idealna situacija? Najverovatnije ne, jer postoji nešto što se zove too much talent effect, odnosno efekat suviše talenata. Iskustva, istraživanja i promišljanja na tu temu govore da tu može biti suviše ega i suviše nerazrešenih uloga, ali i premalo saradnje i timskog duha.
Ilustrativan tekst na tu temu prošlog meseca je objavljen na portalu Bigthink i možete ga pročitati ovde. Tekst ističe da je “profesionalni sport ponekad fascinantna laboratorija za proučavanje liderstva i timske dinamike u biznisu”. Ovaj tekst je podsetio na iskustvo iz američke profesionalne košarke koje je bilo poučno kako za sport tako i za biznis.
Da li je više uvek više?
Dakle, u sezoni 2010/2011 američke NBA lige svi su pisali o Velikoj trojci Miami Heat-a: sjajne zvezde LeBron Džejms (LeBron James) i Kris Boš (Chris Bosh) su dočekani slavljem u timu u kojem je već jarko sijao Dvejn Vejd (Dwyane Wade).
Miami Heat su tog leta slavili svoje super zvezde i činjenicu da su postali tim sa ogromnom količinom talenata. Međutim, sportski stručnjaci su odmah počeli da se pitaju da li će tim patiti zbog odsustva jasnog lidera. Raspravljalo se o scenariju u kojem se može desiti da da je potreban samo jedan igrač da bi postigao pogodak za pobedu. U situaciji bez jasne hijerarhije ko bi to bio?
“Zabrinutost da Majamiju nedostaje jasna hijerarhija pokazala se osnovanom. U situacijama u kasnim utakmicama, Heatovo izvođenje i koordinacija su bili katastrofalni. U sezoni 2010-2011, njihov rekord u takozvanim “tesnim” utakmicama (u kojima je odlučivalo 5 poena ili manje) bilo je strašnih 32%, što ih je rangiralo na 29. mesto od 30 timova. Poređenja radi, godinu ranije, kada je Heat imao objektivno lošiji tim, ali je imao jasnog lidera u Vejdu, njihov procenat pobeda u tesnim utakmicama bio je 58%.”, piše Bigthink.
Ova sportska priča se razrešila neočekivano. Jeste li čuli za izraz deus ex machina? To je latinski izraz za još stariji koncept iz antičkih grčkih drama: u pitanju je “neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar”. U slučaju Miami Heat-a, i Vejd i Boš su doživeli kritične povrede i to je definisalo Džejmsa kao neupitnog vođu tima. Godine 2012. Miami Heat je osvojio NBA prvenstvo.
Rivalstvo umesto saradnje?
Dve ili više „rok zvezda“ u sportskom ili poslovnom timu može da bude problem i dosta zavisi od njihovih ličnosti, od njihove posvećenosti timu i od menadžerovog rada sa njima, ali i od toga gde su raspoređeni da rade, s kim i na kojim poslovima.
Jako je važno da ne rade na istim ili sličnim poslovima u okviru istog tima, jer je tada lakše navesti ih na saradnju.
Potrebno je da sarađuju, ali imajući iste ili slične uloge u timu i opise poslova, oni mogu da se osećaju ugroženo, onog drugog da doživljavaju kao smetnju jer “sami mogu sve“. Kada njihovi lični interesi i jak ego zamagle zajednički cilj, učinak sigurno opada. Čak i ukoliko ne dođe do ozbiljno narušenih odnosa, moguće je da jednostavno, nedostatak jasne hijerarhije ili dovoljno različitih opisa poslova “zvezda”, unesu rivalstvo gde mu nije mesto i loše utiču na učinak celog tima. Takva situacija je toksična za tim ukoliko se desi sa bilo kojim zaposlenim, a ukoliko se odnosi na zvezde tima, efekti su i ozbiljniji.
Vratimo se primeru iz NBA lige: U košarci, timovima je potreban mehanizam za efikasnu alokaciju resursa u borbi za pogodak ili odbranu. Članovi tima takođe zavise jedni od drugih u stvaranju prilika za koševe. Odbrana takođe zahteva od svih pet igrača da konstantno vode računa jedni o drugima, da se podržavaju i da obavezno koordiniraju svoje akcije.
Tim istraživača sa Univerziteta Minesote je istraživao fenomen previše talenata u dva poslovna okruženja: u zdravstvenom sistemu i u firmi koja se bavi nekretninama. „Menadžeri koji raspoređuju zvezde po radnim grupama, a ne stavljaju ih sve zajedno, trebalo bi da imaju najveći pozitivan uticaj na ukupni učinak, zaključak je nekoliko istraživanja, između ostalog i onog koje je sprovela Elisabeth Campbell, professor sa University of Minnesota i njene kolege. O tome se pisalo u stručnim časopisima pa i na sajtu ovog univerziteta.
Oni su došli do zaključka iz naslova teksta: da zvezde i drugi zaposleni koji imaju visok učinak pozitivno utiču na timske rezultate, ali do jednog momenta. Naime njihovo istraživanje kaže da je opšte uzevši optimalni procenat maksimalno 25% “zvezda” u timu i to da te zvezde imaju različite poslove. Takođe je važno i sa kim rade, gde i na kojim poslovima zvezde rade. Dalje, istraživači ističu da dužina rada u kompaniji utiče na kvalitet odnosa sa drugim zaposlenima, pri čemu noviji zaposleni najviše uče od zvezda u okviru svoje radne grupe.
A šta ćemo s bejzbolom?
Ipak, svi znamo da je u nekim situacijama više talenta jednostavno – više. To je uglavnom kada su napori i rezultati koji se očekuju od članova tima više individualni i ne zavise mnogo od njihove međusobne saradnje. Tada i rivalstvo pomaže. Tako je u individualnim sportovima: nije isto kada imate više vrhunskih zvezda u teniskoj nacionalnoj reprezentaciji i u već pomenutoj košarci. Američki istraživači ističu bejzbol kao sport u kome ne postoji efekat suviše talenata, jer je veoma malo potrebe za koordinacijom. Napad bejzbol tima igra se uzastopno, a ne istovremeno i potrebno je veoma malo međusobne koordinacije. Bez obzira na mogućnosti za saradnju, suština je da svaki igrač u bejzbolu udara pojedinačno i ima približno jednak broj šansi.
Neobičan razlog zašto se zvezde često muče sa saradnjom?
Deo problema sa zvezdama je i u onome zbog čega su ti zaposleni tako dobri: oni sami nalaze načine da reše svoje probleme. Zašto oni ne postavljaju pitanja, ne pokušavaju da grade mostove, da se umreže na empatijskom nivou? Pa uglavnom jer misle da ne moraju. Menadžeri treba da ohrabre takve članove tima da se nauče saradnji i da je više cene. Ponavljamo, da bi to postigli sa više zvezda u timu potrebno je jasno razdvojiti njihove domene.
