Rad od kuće ili rad iz kancelarije – Šta ćemo kad se pandemija završi

Ne znam za vas, ali ja nikako da se naviknem na nivo nestabilnosti koja je ušla u sve pore našeg života. Ali da ne širim priču na sve aspekte (niko nema toliko vremena, niti bi vas sve interesovalo), sada bih želela da se fokusiram na radno okruženje.

Sa setom se sećam nedelje, 8. marta kada smo imali hitan telefonski konferencijski sastanak da odlučimo kako kao kompanija nastupamo pred zaposlenima na temu predstojeće zdravstvene krize. I dolaska na posao 9. marta sa ciljem da prenesemo svima u kompaniji da prelazimo na poželjan rad od kuće do daljnjeg. Ovo do daljnjeg je potrajalo mnogo duže od onoga što smo mogli da predvidimo.

Sećam se i mog kratkog povratka u kancelarije u julu. Jedva sam čekala da proćaskam sa ljudima koje nisam imala prilike da gledam na video sastancima. Ne znam ni kako bih prenela nivo mog razočarenja kada sam u kancelariji u kojoj je inače približno 100 ljudi, imala prilike da vidim svega dvadesetak. Tada sam se ipak vratila da radim od kuće još nekoliko nedelja.

Naravno, ovo je samo moja perspektiva. Ima ljudi koji su se preporodili tokom rada od kuće i čija su motivacija i radna angažovanost ozbiljno skočile. Njima je povratak u kancelarije stvarao dodatni stres.

Upravo zbog toga, osim konstantnog praćenja epidemiološkog stanja, krenuli smo da razmišljamo o plusevima i minusima rada na daljinu. Nismo želeli da donosimo odluku samo spram ličnih afiniteta i kratkoročnog efekta. I videli smo da je pravo vreme da neke stvari preispitamo.

Priča o prelasku iz režima poželjan rad od kuće, u poželjan rad u kancelarijama je kod nas trajala dugo, iz ove perspektive možda i predugo. Ali to smo mi, pažljivi kada se radi o promenama koje utiču na kvalitet života naših zaposlenih i na njihovo zdravlje, fizičko i psihičko.

Nismo mogli da zanemarimo da je situacija stresna, za neke i najstresnija koju su doživeli. I želeli smo da je ublažimo, koliko god je u našoj moći. Ili bar da je ne otežavamo.

Da li je kuća naše novo radno mesto?

Osim kratkoročnog, morali smo da sagledamo i dugoročne apsekte. Svi se sećamo poplave tekstova na temu prednosti rada od kuće u odnosu na rad u kancelarijama. Ozbiljno se pričalo o „smrti“ rada iz kancelarije. I mi smo se zapitali koji je put za Infostud grupu.

Krenuli smo da razmatramo prednosti i mane i jednog i drugog. I nismo stali na perspektivi kompanije. Proširili smo priču na perspektivu pojedinca, kao i društva u celini. Mnogo smo čitali, pratili šta se priča u raznim krugovima. I dosta mozgali. Nakon što smo sastavili svoje liste, pričali smo sa našim kolegama da proverimo da li smo nešto prevideli.

Pre nego što podelim sa vama našu listu pluseva i minusa, moram da se ogradim. Ovo važi za nas. Za još uvek relativno malu kompaniju od 230 ljudi u kojoj težimo sinergiji na svim frontovima. Sa sedištem u Subotici, gde nam je i dalje velika većina zaposlenih.

Plusevi i minusi potpunog rada od kuće (iz ugla Infostud grupe)

PERSPEKTIVA KOMPANIJE

Plusevi potpunog rada na daljinu

1. Veće mogućnosti za regrutaciju
2. Fleksibilniji uslovi rada za zaposlene, te bolja konkurentnost kao poslodavca
3. Veća produktivnost zaposlenog na nivou aktivnosti koje se mogu završiti samostalno
4. Smanjenje troškova firme – zakupa, reprezentacije, možda i opreme
5. Lakša mogućnost snimanja sastanaka

Minusi potpunog rada na daljinu

1. Smanjena kreativnost i inovativnost

• Gubi se prostor za slučajne razgovore gde od kolege iz nekog drugog sektora čujemo nešto što je potencijalno zanimljivo za naš tim
• Razgovori/sastanci uživo su pogodniji za diskusije i debate

2. Erozija timske kulture i informisanosti

• Posebno sa dolaskom novih kolega koji nisu imali priliku da rade uz tim iz kancelarije, ali izvesno vremenom i za kolege koji su već duže vreme tu
• Teža otvorena komunikacija
• Isključivanje ljudi koji su kod kuće iz komunikacije i dogovora
• Više administrativnog posla da bi svi bili u toku

3. Verovatno u proseku ukupno sporiji razvoj zaposlenih

• Ređe su izloženi situacijama iz kojih mogu da uče
• Manje se razvijaju određene veštine (komunikacija, timovi, rešavanje
  konflikata…)
• Otežana razmena znanja

PERSPEKTIVA POJEDINCA

Plusevi potpunog rada na daljinu

1. Ušteda od sat, dva dnevno u saobraćaju u velikim gradovima (na putovanje do posla)
2. Fleksibilnost i prilagodljivost u vremenu rada – majstorima, pomoći u kući, preuzimanju paketa, brizi o ukućanima…
3. Bolje prilagođavanje posla individualnom bioritmu
4. Nekada lakše i ugodnije… bez sređivanja, rad iz pidžame, fotelje…
5. Ako postoji mogućnost izolovanja, veća mogućnost fokusiranja na zadatak i veća produktivnost
6. Finansijska ušteda na troškovima puta i troškovima hrane na poslu
7. Bez buke iz kancelarije

Minusi potpunog rada na daljinu

 

1. Mnogi aspekti života se sistematski manje razvijaju radom od kuće. Konkretno:

• • Karijera – verovatno postoje veće šanse za razvoj i napredovanje kroz interakciju uživo
  • Partnerski odnos – nema prilike izlaska iz uloge partner, partnerska očekivanja za vreme posla, zdraviji su odnosi sa pauzama. Privid prisutnosti i pogrešna očekivanja
  • Za porodicu – bolji uzor detetu u smislu odnosa prema poslu i stvaranja navika za posao. Bolje razdvajanje uloga.
  • Zdravlje – pojačava se efekat sedenja, kao “raka” 21. veka i smanjenja kretanja, koje je teško nadoknaditi sportskim aktivnostima. Tendencija dodatnog smanjenja fizičke aktivnosti
  • Lični razvoj – manja izloženost različitim ljudima koja nas inače tera da razvijamo socijalnu i emocionalnu inteligenciju. Dobre ideje zahtevaju sučeljavanje sa suprotnim mišljenjima. Otežan razvoj komunikacionih sposobnosti.
  • Društveni život – smanjenje društvene interakcije i osećaj isključenosti, usamljenosti koji može postepeno i neprimetno da raste ako se ne nadoknadi u privatnom okruženju

2. Gubitak granice između privatnog i poslovnog
3. Potencijalno nemanje namenskog prostora za rad – lošija ergonomija za duži rad koja negativno utiče na zdravlje i na produktivnost

PERSPEKTIVA DRUŠTVA

Plusevi potpunog rada na daljinu

1. Decentralizacija – šansa za razvoj manjih gradova, i to na dva načina

• Samim radom od kuće iz manjih mesta umesto selidbe
• Razbijanjem i decentralizacijom velikih kancelarija velikih firmi u najvećim gradovima, pa će umesto da je na jednom mestu 5000 ljudi, biti na 10 mesta 500 ljudi

Minusi potpunog rada na daljinu

1. Ljudi su po prirodi društvena bića i za naš razvoj je okolina poprilično važna. Ukoliko većina ljudi u društvu radi od kuće, na nivou društva može da se očekuje:

• izražena individualnost
• nedostatak razumevanja za različite tipove ljudi
• teže sagledavanje tuđe perspektive
• dalje gubljenje sposobnosti za gradnju ličnih interpersonalnih odnosa
• lošiji partnerski odnosi (previše vremena usmereni jedni na druge) i povećanje stope razvoda

2. Potencijalno pogoršanje pozicije žena

• U smislu očekivanja ukućana od žena kod kuće (obavljanje kućnih poslova), kad već rade od kuće
• Rast kućnog nasilja

Šta je zaključak svega ovoga?

Nakon svih ovih analiza i razgovora sa zaposlenima, odlučili smo da ostajemo kompanija koja primarno radi iz kancelarije. Ipak, kako ne možemo da zanemarimo značajne pluseve rada na daljinu, radimo na osmišljavanju modela koji će nam omogućiti veću fleksibilnost.

Ovo je naša lista, i naša perspektiva. Nadam se da vama može pomoći i biti polazna osnova za neke razgovore, ako već niste došli do njih.